Posle nekoliko vetrovitih dana, vazduh se pročistio, ali su ulice ostale pune smeća zbog nemarnosti pojedinih Nišlija. Originalni, duhoviti način da se bori protiv nekulture u gradu pronašla je Slavka Vojinović, profesorka engleskog jezika iz Niša, koja je napisala pesmu na, kako kaže, “sokačarsko niškom” dijalektu.
Pogled kroz prozor stana Slavke Vojinović ovih dana nije bio očaravajući, zato je profesorka engleskog jezika iskoristila svoj talenat za pisanje i napisala kratku, duhovitu pesmu kojom poziva komšije da se prihvate posla i srede nagomilano smeće oko zgrade.
Ona u pisanju koristi niški dijalekt, ili kako sama kaže “niški sokačarski” koji je sam po sebi i slikovit i duhovit.
Pre no vetar dune!
A, be komšije, sram li ve nije
što nam dvorišta puna s’artije,
što kese letu i visu od grane
s’m ruglo na sve strane, lele nane!
A, be komšije, mož’ li se spije
dok svašta pada od terase po avlije.
Još malko, će ima da nas nije
od štroku će zapatimo razne boleštije.
A, be, komšije i ostali svete,
ne mora nas tepaju s bombe i rakete
ništa ne priznavamo, sve nam drugi krivi,
a, verujte, može lepo da se živi!
Zato ve pozivam, pre no vetar dune,
poso da prigrabimo, ne glumimo majmune.
Svako nek se faća za nekakav rad,
vratimo lepotu na naš carski grad!