Vladan Matijević kaže da u novom romanu piše o dezorijentisanim mladim ljudima, prepuštenim stihiji, koji se nalaze u svetu bez proklamovanih vrednosti, gde ništa nije vredno divljenja, ali ni dovoljno užasno.
“Prikazani svet u romanu je posmatran kroz uveličavajuće staklo i takav je izobličen, strašan i smešan, ali nikako lažan. Iako je radnja romana po svemu sudeći smeštena u devedesete godine prošlog veka, junaci imaju slične egzistencijalne probleme kao i današnji mladi ljudi”, rekao je Matijević.
Muzički kritičar, novinar i publicista Petar Peca Popović je ocenio roman Van kontrole kao pank roman, ističući da “nasledje panka nije samo muzičko, već se zapravo može naći u zapanjujućem mnoštvu kulturnih medija, uključujući i literaturu”.
“Upravo je takav i ovaj roman kratkih poglavlja u kome se radnja odvija brzo, lančano i unazad. Nigde se ne pominje majka Srbija, ni poreklo priče u devedesetim, ali se neprestano oseća. To je iznutra tetovirano u svima nama. Politički nekorektno, agresivno, brzo i glasno, čudesne punoće i slojevite jednostavnosti, u suštini je pravo pank-štivo. Jer svet postavljen naglavačke to i zaslužuje”, naveo je Popović.
Profesor srpskog jezika Sofija Pajović uočila je da niz fantastičnih motiva čijim se ulančavanjem izgrađuje ova priča u nazadovanju ne svedoče samo o Matijevićevoj bogatoj fantaziji već i o njenoj kontrolisanoj i promišljenoj upotrebi pri raz/uobličavanju stvarnosti kojom se kreću junaci koji nose germanska imena.
“Da se radi o brižljivoj konstrukciji ‘raskonstruisanog’ sveta u haosu, sugeriše se od samog početka. Nekoliko puta je u tekstu jasno istaknuto: NIŠTA NIJE SLUČAJNO”, navela je Pajović.
Prema njenoj oceni Matijević je romanom Van kontrole postavio temelje autentične poetike koju ćemo, uprkos njenoj imanentnoj protejskoj prirodi, uvek prepoznati, a kojom će on braniti autonomiju književnosti, kao polja izražavanja mišljenja i provociranja razmišljanja o svetu.
Roman Van kontrole nastao je od istoimenog kratkog romana iz 1995. godine, Matijevićevog prvog proznog dela, koje je objavljivano kod različitih izdavača u Srbiji i Francuskoj.
Ovaj, prerađen i dopisan, prakticno novi roman, sačuvao je originalnost, surovost i duhovitost prethodne verzije, a napisan je, po tvrdnji pisca, stilski dosta zrelije. Prema mišljenju književnog kritičara Vesne Trijić “priča je i dalje potpuno aktuelna; ona izvire iz kulturno-istorijskih prilika karakterističnih za devedesete (iz embarga, ratova i uzaludnih redova), ali je kao prljavi talas duboko zašla u 21. vek”.