Austrijanci za jelo u ugostiteljskim radnjama godišnje u proseku potroše 1.600 evra, a tako je u većem delu Evrope.
Dok su još 2012. godine Austrijanci 29 odsto izdataka za ishranu ostavljali ugostiteljima, 2022. godine je to poraslo na 36 odsto – pokazuje analiza preduzeća za tržišna istraživanja Regiodata Research.
Prosečan Austrijanac je 2022. godine u proseku potrošio 1.600 evra na ishranu u ugostiteljskim radnjama, dok je 2012. na to dao 900 evra.
“Iako je udeo izdataka za ishranu u ukupnoj potrošnji u proteklih deset godina ostao gotovo nepromenjen, primetno je sasvim jasno pomeranje u pravcu ugostiteljstva”, naveo je Regiodata Research čija su sedišta u Beču i Minhenu.
Sa izuzetkom pandemijskih godina – 2021. i 2022, ugostiteljstvo je u Austriji deset godina beležilo stalni rast od pet do sedam odsto godišnje. Poseta restoranima i sličnim radnjama je posebno omiljena među mlađima i nadilazi značaj obroka.
Tako je i u drugim evropskim zemljama.
Italijani za jelo van kuće potroše 1.100 evra godišnje, a veliki porast tih izdataka je i u Češkoj od čak 100 odsto u odnosu na 2017. Česi u proseku na obroke u ugostiteljskim objektima godišnje potroše po 600 evra.
U Sloveniji je ta suma stigla do 700 evra, a slično je i u Hrvatskoj, ali je tamo prosečna potrošnja ipak samo 281 evro po osobi godišnje.
S druge strane, ishrana van kuće je manje popularna na Balkanu: u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini građani na to u proseku troše svega između 90 i 125 evra godišnje.
U analizi piše da raspon tih izdataka po zemljama svakako odražava kupovnu moć, a postoje i odstupanja koja možda potvrđuju i društvene stereotipe.
Tako, su nasuprot velikim izdacima Francuza ili Italijana za obroke u restoranima, oni znatno manji u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.
