Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je na godišnjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke da je u Srbiji očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru, što je važan stub makroekonomske stabilnosti, saopštila je danas NBS.
“Obezbeđene su rekordne devizne rezerve, a inflacija je na opadajućoj putanji od aprila, što se vidi i kroz niske mesečne stope inflacije”, rekla je Tabaković.
Dodala je da će neto izvoz bitno doprinositi privrednom rastu ove godine, u uslovima visokog rasta izvoza prerađivačke industrije, oporavka energetskog sektora i nižih uvoznih cena energenata.
Nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine, kako je rekla, dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60 odsto viši nego 2019. godine, u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 13 odsto međugodišnje.
Ona je rekla da je adekvatnost kapitala bankarskog sektora više od 22 odsto, visoki su i pokazatelji likvidnosti, koji su znatno iznad regulatornih zahteva, a učešće problematičnih kredita je na nivou oko tri odsto.
To, kako je rekla, potvrđuje da je stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora očuvana uprkos višestrukim krizama.
Prema njenim rečima, Srbija je zbog toga na korak od dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu “sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske privrede, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama”.
Tokom godišnjeg zasedanja MMF-a i Grupacije Svetske banke prezentaciju izgleda za Evropu održao je direktor Sektora za Evropu u MMF-u Alfred Kamer.
Ključne ocene MMF-a su da se Evropa suočava s teškim zadatkom, istovremenog smanjivanja inflacije i obezbeđivanja privrednog rasta.
Geopolitička fragmentacija će, kako je istaknuto, povećati troškove sirovina i ostalih inputa u Evropi.
Bazna inflacija usporava, ali je, prema njegovim rečima, znatno iznad inflacionih ciljeva centralnih banaka. Između ostalog, razlog je i to što se smanjenje cena energenata mnogo sporije prenosi na baznu inflaciju.
Za većinu zemalja Evrope ne očekuje se da će inflacija ući u granice cilja pre 2025. godine i zbog toga je, prema MMF-u, zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike i povećanje restriktivnosti fiskalne politike od ključne važnosti.
“Neizvesnosti i rizici u pogledu inflacije su veliki, a prerano popuštanje monetarne politike moglo bi imati visoke troškove u smislu zadržavanja dugoročno visoke inflacije”, navedeno je u izveštaju za Evropu.
Procenjuje se da će privredni rast u Evropi usporiti s prošlogodišnjih 2,7 odsto na 1,3 odsto u 2023. godini, a u zoni evra usporavanje je sa 3,3 odsto na 0,7 odsto.
Za sledeću godinu MMF projektuje privredni rast u Evropi od 1,5 odsto, a u zoni evra 1,2 odsto.
Privredni rast u Evropi usporava, pri čemu više u zemljama koje su oslonjene na industriju, dok zemlje s većim učešćem turizma u bruto domaćem proizvodu bolje prolaze.
Među razlozima za usporavanje privrednog rasta jesu i slabljenje potrošnje usled smanjenja realnih dohodaka i smanjenje investicija usled rasta kamatnih stopa.
Smanjuje se i kreditna aktivnost u evropskim zemljama u razvoju, a počinje da slabi i u razvijenim evropskim zemljama. Usporavanju ekonomske aktivnosti i dalje doprinose efekti prošlogodišnjeg energetskog šoka, navodi se u izveštaju.
Tabaković je, kako je saopšteno, prisustvovala i sastanku Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta (IMFC), tokom kojeg su analizirani globalna ekonomska kretanja i izgledi, “s fokusom na istovremene izazove u pogledu visokih inflacija i dugova, pooštrenih globalnih finansijskih uslova, ekonomske divergencije i povećanih geopolitičkih tenzija”.
Tema je bila i 16. opšta revizija kvota i mogući koraci za povećanje glasova zemalja s niskim nivoom dohotka, kao i obezbeđenje sredstava za Fond za smanjenje siromaštva i podsticanje privrednog rasta (PRGT) i Fond za otpornost i održivost (RST).
