Teška godina je za nama, sabiraju se utisci i prave planovi za sve što sledi, nadaju se svi boljim danima kako za građansto tako i za udruženja lovaca ali i nacionalni savez. Lovci kao ljudi iz naroda, netremice prate sve što se dešava i nadaju se da će unarednoj 2021. godini mirnih misli odlaziti na lovišta. Puno je za lovstvo u Srbiji urađeno poslednjih godina, to se na svakom koraku vidi ali mi se nećemo tu zaustaviti, imamo još puno toga dobrog da uradimo kaže za Vidi Srbiju Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog Saveza Srbije.
“Lovstvo je veoma širok pojam, mnogi lovstvo poistovećuju sa lovom što je sasvim pogrešno. Neretko u našoj zemlji kada se priča o stanju u lovstvu misle na stanje u lovačkim organizacijama bilo lokalnim bilo regionalnim ili nacionalnom savezu što je jednostavno rečeno – pogrešno. Lovstvo pre svega predstavlja društvenu delatnost, stvaranje uslova za lov a to podrazumeva gajenje divljači, brigu o divljači i brigu o staništima divljači. Lovstvo danas u Srbiji – mogu slobodno da kažem jesmo konačno sazreli posle jakih turbulencija u lovstvu Srbije, polako ali osetno krećemo napred u korak sa vremenom”, rekao je za Vidi Srbiju Ćirković.
On navodi da lovstvo u Srbiji ponovo oživljava, modernizuje se i modifikuje.
“Nažalost, proživeli smo mračan period srpskog lovstva, decenijama je Lovački savez Srbije stagnirao, sa urušavanjem njegovog ugleda kao krovne institucije, urušavao se i ugled lovaca. Ovo su mnoge Nevladine organizacije za zaštitu životinja iskoristile kao povoljnu priliku da izvrše medijski pritisak i hajku na lovce. Međutim, u poslednje dve godine situacija se znantno promenila”, kaže predsednik nacionalnog lovačkog saveza.
Lovački savez Srbije je obezbedio medijsku platformu na društvenim mrežama gde se promoviše lovstvo, gde lovci mogu da podele svoje mišljenje i gde se javno pohvale velike stvari koje lovci rade za životnu sredinu, divljač, al ii za celokupno društvo.
“Ono na čemu je još potrebno raditi jeste edukacija, kako lovaca tako i stručnog kadra. Treba raditi i na zakonima koji se tiču lovstva, ali se treba ozbiljno baviti i lovstvom kao naukom.Mnogo smo postigli, ali je još uvek dug put pred nama. Bitno je da je sada taj put osvetljen i da ne tumaramo po mraku, već imamo jasan cilj i viziju”, jasan je on.
Poslednjih godina je puno urađeno na planu lovstva u Srbiji to dokazuju i brojne akcije ali i sjajni rezultati.
“Od početka primene Zakona o divljači i lovstvu zaživeo je i budžetski fond za razvoj lovstva koji je doprineo razvoju lovstva u Srbiji. Beležimo izuzetno veliko povećanje fondova divljači, pre svega srneće i divlje svinje, a u implementaciji su i projekti reintrodukcije jelenske divljači na Stolovima kod Kraljeva, Kopaoniku,Tari, Žagubici a očekuje nas naseljavanje divokoza na teritoriji jugoistočne Srbije. Takođe beležimo i rast broja naseljenih jedinki fazanske divljači, tu su i reprocentri za uzgoj zeca čijom brojnošću ne možemo da se pohvalimo ali možemo reći na osnovu informacija sa terena da posle stagnacije kreće oporavak ove vrste. Tu je i niz izgrađenih lovnotehničkih objekata širom zemlje, pre svega objekata za smeštaj kako turista tako i domaćih gostiju u lovu, a ne zaostaju i ostali lovnotehnički objekti kada su u pitanju lovačke čeke, osmatračnice, hranilišta, pojilišta i solišta za divljač. Ako pričamo konkretno o lovačkoj asocijaci tu se trudimo da ublažimo bespotrebnu administraciju i birokratiju kroz izmene raznih pravilnika, digitalizovani sistem za izdavanje lovnih karata koji se širi i na ostale evidencije u lovstvu a pre svega na evidentiranje lica sa položenim lovačkim ispitom kao i fondova divljači do planiranog i realizovanog odstrela u čemu smo prvi u ovom delu Evrope. Mnogo radimo na promociji lovstva, sarađujemo sa bitnim institucijama iz oblasti nauke i kulture, održavamo odnose sa lovačkim savezima iz okruženja, ali i sa velikim lovačkim organizacijama kao što su CIC i FACE”, precizan je Ćirković.
Primetan je i napredak u birokratskom pristupu i evidentiranju koje postoji u lovstvu. Činjenica je da smo pioniri ali za godinu dana primene postali smo lideri u regionu kada je u pitanju digitlizacija, kaže predsednik Lovačkog Saveza Srbije.
“Istakao bih projekte reintrodukcije krupne divljači u poslednjim godinama i očuvanje populacija poljske jarebice gde jedini u svetu imamo visoku brojnost u pojedinim regionima bez naseljavanja, već su to prirodne populacije”.
Puno dobrih rezultata ali prosto ni jedan posao ne može da se obavi a da ne postoji gomila problema, koji ne smeju pod tepih.
“Lovstvo se generalno sustreće sa problemom koji je prisutan svuda u svetu, a to je pritisak takozvanik “zaštitara”. Mislim da nije potrebno voditi medijski rat sa njima, već argumentovano i sopstvenim radom pokazivati koliko je lov bitna stavka u društvu, kao i da su lovci kao populacija neophodni za prirodu i al ii značajna pomoć državi u svim nevoljama”, iskren je Ćirković.
Lovci u Srbiji hvataju korak sa kolegama iz zemalja iz okruženja. Ono što izdvaja naše lovce jeste više projekata iz oblasti lovstva od zemalja u okruženju, dosta radimo i na popularizaciji lovstva.
“Mislim da je bitnije činjenica da radimo za bolju budućnost lovstva i status lovaca”, siguran je predsednik saveza.
Iako ljudi izjednačavaju lov i lovstvo, moramo da napomenemo da su to dvojene stvari, koje ne mogu jedna bez druge. Lov je krajnji produkt mutidisciplinarne nauke koju zobvemmo lovstvo. Njena kompleksnost ogleda se u tome da je sačinjena od mnogi prirodnih i društvenih nauka kao što su ekologija, zaštita životne sredine, veterinarske nauke, ekonomije, prava, turizmologije, marketinga, itd. Što znači da je za uspešno lovstvo potrebno niz različitih stručnjaka sa istom idejom. Lov je ono što lovstvo obezbeđuje lovcima i da se razumemo to nije samo odstrel, tu je gajenje, održivo gazdovanje, zaštita, i mnoge druge aktivnosti koje na kraju pružaju šansu za odstrelom. Lovci su ljudi koji su najprisniji sa prirodom, iz te ljubavi su lovci itekako veliki zaštitnici prirode i neophodna karika kada su naučna istraživanja u pitanju. Dokaz njihove ljubavi jeste činjenica da su oni prvi na liniji odbrane kada su u pitanju poplave, požari, snežne padavine, itd.Imamo i slučajeve pronalaska povređenih životinja koje su spasavali, neke su čak i zaštićene vrste.
VS: Kako je protekla ova neobična „kovid“ godina i kako su se lovci i udruženja organizovali?
“Ova godina je bila izazov za sve nas, u jednom trenutku je stao celi svet. Morali smo da pronađemo mehanizam kako da funkcionišemo i obezbedimo da opstanak lovstva. Mnogi planovi su odloženi, neki se nisu ostvarili ali smo neke druge stvari uspeli da realizujemo. Lovci su na samom početku pokazali solidarnost. Lovački savez Srbije je zajedno sa svim regionalnim savezima i mnogim lovačkim udruženjima uplatio preko 1,5 miliona dinara na račun ministarstva zdravlja za nabavku neophodne opreme. Inicijativom Lovačkog saveza Srbije su obezbeđene dozvole za kretanje tokom policijskog časa stručnim službama lovačkih udruženja.Takođe smo insistirali i na tome da lovačka udruženja uđu u Uredbu o fiskalnim pogodnostima, pa su na taj način lovačka udruženja dobila pomoć u vidu minimalca, što je dosta pomoglo obzirom na to da je turistički lov ove godine znatno redukovan. Lovci su se priključivali i Crvenom krstu i volontirali u dopremanju hrane, lovačka udruženja su stavila svoja vozila na raspolaganje kako bi se lakše stiglo u naselja koja nisu lako dostupna, učestvovali su i u vršenju dezinfekcije ulica, bitnijih lokalnih i institucija”, kaže za Vidi Srbiju Bratislav Ćirković.
Skoro i da se ne zna o tome da su lovci organizovali izložbu fotografija, gde su se slike prodavale a prikupljena novčana sredstva otišla su u humanitarne svrhe za lečenje Lane Jovanović.
Ćirković: Korona jeste iznenadila nas, ali mislim da smo i mi iznenadili nju.
Posledice pandemije koronavirusa su najočiglednije kod korisnika lovišta, naročito onih koji se najvećim delom oslanjaju na lovni turizam, obzirom da je veći deo sezone lova na srndaća protekao u policijskom času sa mnogim ogrničenjima, a i nije bilo turista iz drugih zemalja.
“Ove godine, mogu slobodno reći da su lovci ti koji su sa svojim članarinama održali celokupan sistem lovstva”, istakao je Ćirković.
Teško je planirati nakon ovakve godine ipak sa mnogim željama se kreće napred.
“Planovi za sledeću godinu su veliki, ali oprezni. Lovačkom savezu Srbije je to jubilarna 125 godina, nadamo se da čemo u oktobru to propisno proslaviti.Takođe nas očekuje i velika izložba u Budimpešti “One with nature” na kojoj ne predstavljamo samo lovstvo Srbije, već i celu državu. Ono na čemu radimo jesu predlozi izmena Zakona o oružju i municiji, kao i Zakona o divljači i lovstvu. Planiramo i izmenu Sistema polaganja lovačkog ispita, sve u cilju obezbeđuvanja bolje edukacije lovaca. Nastavićemo da učvršćujemo saradnju sa dosadašnjim saradnicima, pokušaćemo da što više uljučimo lovce u naučne projekte, zatim pridruživanje sokolarstva UNESCO listi. Moramo još pno toga da uradimo kada je borba protiv ilegalnog lova u pitanju i insistiranje na strožoj kaznenoj politici”,siguran je predsednik Lovačkog Saveza Srbije.
“Ponosan sam na saradnju sa resornim ministarstvom – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i na Upravu za šume, tu je i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo zaštite životne sredine. Odnos koji imamo sa značajnim lovačkim organizacijama kao što su CIC i FACE su jako značajne za nas, ostvarili smo i saradnju sa IUCN što je veliki uspeh naročito za jednu lovačku organizaciju”.
VS: Da li je obično građanstvo malo promenilo ugao gledanja kada su lovci u pitanju i da li im je približeno i sve ono dobro što lovci rade za životinjski svet i ugožene populacije?
“Imali smo par vrlo uspešnih pojavljivanja na televiziji. Mnogo dobrih akcija kao što su uklanjanje ilegalnih deponija “SA LOVCIMA DO ČISTE SRBIJE”, zatim inicijativu “NE PALI STRNjIKU”, izložba fotografija “IZ LOVAČKE PERSPEKTIVE”, fenomenalnu izložbu na prošlogodišnjem LORIST sajmu koju je posetilo mnogo ljudi, naročito me raduje što je bilo i mnogo dece. Tu su i društvene mreže i naš sajt koji doprinose promociji i afirmaciji lovstva. Sve više je ljudi koji nisu lovci, a javljaju nam se da pohvale naš rad.Tu vidimo da su se stvari promenile”, završava za Vidi Srbiju Bratislav Ćirković.
