Pošto je nastupila punoća vremena da Gospod Isus Hristos postrada za ljudski rod, on je na magaretu ušao u Jerusalim, gde mu je bio pripremljen svečani doček. Tom prilikom narod ga je pozdravio kao cara, prostirući putem svoje haljine i palmine grančice i kličući: „Blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama“.
„Biblijski izvori nas obaveštavaju da Hristos nije ušao u Jerusalim pompezno u predivnim kočijama kao drugi carevi, niti je povisio porez, niti je širio strah, niti Ga je opkoljavala straža sa kopljima, nego je ušao skromno i poniznom“, podseća sveštenik Boban Stojković, profesor Bogoslovije u Nišu.
Neposredan povod javnog slavljenja ulaska u Jerusalim bilo je, saglasno Jevanđelju po Jovanu, vaskrsenje Lazara, jer „sutradan mnogi narod koji bješe došao na Praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim. Uzeše grane od palmi i iziđoše mu u sretanje i klicahu: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, car Izrailjev!“
Palmine (od finika) grančice predstavljaju simbol radosti i proslave. Judejci su ih koristili za izražavanje dobrodošlice značajnim ljudima, a kao simvol hrabrosti takođe su dodeljivane kao nagrada pobednicima. Tako se svet okupio kod gradskih kapija sa palminim grančicama u rukama, da bi izrazio dobrodošlicu Gospodu koji jaše magare kao Pobednik nad smrću.
Svečani ulazak u Jerusalim jeste ispunjenje predskazanja koje govori o Hristu kao dolazećem Caru: „Raduj se mnogo kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladunčetu magaričinu“.
„Iskazati dobrodošlicu Onom Koji Pobeđuje smrt, Proroku Isusu, Judejcima je teško shvatljivo, jer su očekivali da On ispuni predskazanje tako što će uspostaviti carstvo Izrailja na zemlji, odnosno pobedu nad neprijateljem i njegovo fizičko uništenje. Rasprostiranje haljina, saobrazno Starom zavetu, obeležje je miropomazanog cara“, podseća profesor Bogoslovije.
