U polusvetu u kome živimo slave se razni datumi i praznici a neki od njih praznuju se ili obeležavaju, više dana. Mi, Srbi, smo od uvek bili poseban narod pa i međunarodne, svetske dane, obeležavamo na poseban način.
Nismo, naravno, svi isti pa i praznovanje praktikujemo na različite načine.
Eto, kod nas u Srbiji, Svetski dan bez mesa, veliki procenat našeg naroda praznuje, verovali ili ne, 365 dana u godini!?! Ne, nije u pitanju Lapsus calami tj greška u pisanju, podatak je tačan.
Neki ljudi u Srbiji tačno trista šesdeset pet dana u godini ne jedu meso! Da li oni stvarno praznuju “Svetski dan bez mesa” ili je nešto drugo u pitanju?
Naravno da ovaj podatak deluje neverovatno ali iz godine u godinu sve veći je broj “pristalica” ovakvog obeležavanja Svetskog dana bez mesa, kod nas.
>Naša država je kao retko kad, prepoznala pravi trenutak i uz svesrdnu pomoć državnih institucija, pružila mogućnost svim svojim građanima da Svetski dan bez mesa, na opšte zadovoljstvo, obeležavaju što duže i na taj način pomognu da se naša država proslavi i postane lider u svetu.
Ovo je pravi trenutak da se svi priključe, pa sam i sam želeo da dam svoj doprinos u vidu pesme, koju posvećujem svima koji Svetski dan bez mesa “praznuju” tokom čitave godine, uz želju da moja pesma bar nekog pokrene u pravom smeru i učini ga humanijim i naravno boljim
Zahvaljujem svima koji ovaj tekst i pesmu shvate ozbiljno i na pravi način.
Kontejner
(Narodni kazan odavno je prazan)
Ispred kontejnera, red je sve duži,
a ljudi usamljeni, sa svojim mukama,
ista im misao u glavama kruži,
jer sudbinu drže u svojim rukama.
Da li će danas imati sreće,
da li će pronaći parče hleba,
zlatnu polugu tražiti neće,
ostatak od hrane je sve što im treba.
Konkurencija postaje daleko veća
do hrane se stiže uz mnogo rada,
od mesa ni traga, i kost je sreća,
mala je šansa, da se omasti brada.
Nemaju razlog išta da slave
bitno je da se nekako snađu,
slavlje odmah mogu da prave,
ako kap alkohola pronađu.
Luksuzne prohteve uopšte nemaju,
hlebom glad jedva ublažuju,
pate od nesanice ali danju ne dremaju,
jer kontejneri moraju da se pretražuju.
Bolju budućnost ovde ne sanjaju
hrana je sve što im treba,
svevišnjem bogu dugo se klanjaju,
kada pas ne vidi koru od hleba.
Postajemo ljudi sa uskim vidicima,
s’ glavom u kontejneru ne vidimo šire,
umire ponos na našim licima,
dok nam iz kontejnera noge vire.
Naše su vlasti skrojile planove,
da ne bi došlo do konfrontacija,
skupština menja ustavne članove,
zvanično postajemo “kontejner nacija”.
Pesme iz d(v)okolice – Mile Stefanović
foto: privatna arhiva
