Vaznesenje Gospodnje se praznuje u četrdeseti dan posle Vaskrsa, tačnije u četvrtak šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog. Na službi koja se služi u sredu uoči Vaznesenja vrši se, takozvano Odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom, kaže za Vidi Srbiju sveštenik Boban Stojković, profesor Bogoslovije u Nišu.
Početak i kraj službe se na taj dan, vrši isto kao i na sam Vaskrs. Ponovo se pevaju radosna stihovi: „Neka vaskrsne Bog…” i „Evo dana koji stvori Gospod, obradujmo se i uzveselimo se u njemu…”.
O Vaznesenju Hristovom u Svetom Pismo Novog Zaveta je zapisano sledeće: „I izvede ih napolje do Vitanije, i podigavši ruke Svoje blagoslovi ih. I dok ih On blagosiljaše, odstupivši od njih i uznosaše se na Nebo. A oni Mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim sa radošću velikom…”
“Sa radošću velikom…”. Otkuda to da su ti ljudi radosni, iako je prema svetu što se dogodilo, trebalo da budu tužni zbog odlaska njihovog voljenog Učitelja? Neporedno pre Hristovog Vaznesenja na nebo, Anđeli su Apostolima objavili tako će isto doći. Osim toga i sam Gospod je neposredno pre rastanka, obećao skori dolazak Drugog Utešitelja koji će ih naučiti svemu.
Jedan crkveni propovednik naslovio je svoju propoved na Vaznesenje Gospodnje, nazvavši taj praznik – radosnim rastankom! Crkva na dan Vaznesenja Gospodnjeg ne praznuje odlazak Hristov. Hristos je rekao da je sa nama do svršetka veka, i sva radost hrišćanske vere izvire iz svesti o Njagovom stalnom prisustvu, od vere u Njagove reči: Gde se dvoje ili troje saberu u ime Moje, tamo sam i Ja među njim’. Crkva, dakle, na Vaznesenje ne praznuje odlazak Hristov od ljudi, već Njagovo slavno uznošenje na Nebo.
Hristos je svojim Vaznesenjem u potpunosti pomirio ono što je grehom prvih ljudi bilo rastavljeno, zato i u bogoslužbenim pesmama pevamo: O Hriste, pošto si na svoja pleća preuzeo našu izgubljenu prirodu, uzdigao si se i predao je Bogu Ocu, i Naša, davno otpala priroda, uzdignuta je iznad anđela i postavljena na božanski Presto na način koji prevazilazi svaki razum.
Ljudi koji su bezbožnici pitaju: Šta je to što vi nudite, kakvo je to nebo o kome govorite, u kakvo se nebo vazneo Hristos, kada se zna da na vrh neba nema toga o čemu vi govorite? Veliki hrišćanski propovednik koji je živeo pre šesnaest vekova, Sv. Jovan Zlatousti, govoreći o nebu i nebeskom kaže: Šta je meni do neba kada ću ja sam postati nebo.
Vaznesenjem Gospodnjem se završava delo Sina Božijeg, koje je započelo Njagovim Rođenjem u Vitlejemskoj pećini. Vaznesenje jeste i proslavljenje Hrista poniženog tokom stradanja na Кrstu. Vaznesenje je, takođe proslavljenje naše sopstvene prirode koju je Gospod došao da podigne i spase od propasti i greha.
Saznavši sve ovo, zar je bilo moguće da učenici ne budu u velikoj radosti.
