„Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi, i onima koji su u grobovima život darova!“ (Tropar Praznika)
Posle Hristovog stradanja na Krstu, usledilo je Vaskrsenje Hristovo kao najveći istorijski događaj – praznik svih praznika, koji se dogodio u prvi dan u sedmici – u nedelju; to se dogodilo u ranim jutarnjim časovima – „na osvitku dana“. Taj sedmični dan, koji se u pravoslavnom Predanju naziva i osmim danom i danom Gospodnjim, dok ga hrišćani, prema starozavetnom prazniku Pashe, od jevrejske reči pesach (znači prelazak), koja je praslika hrišćanskog praznika, nazivaju Pashom, što znači prelazak iz smrti u život.
Sveti Amvrosije Milanski piše da je „dan Gospodnji dostojanstven i svečan zato što je Spasitelj u ovaj dan, slično suncu koje izlazi, raspršivši tamu Ada zasijao svetlošću Vaskrsenja; i zato se ovaj dan od sinova sveta (veka) zove dan sunca, jer ga obasjava Hristos, Sunce pravde koje se rađa.“
Dakle, svaka nedelja je u Pravoslavnoj Crkvi slavljenje Vaskrsenja Hristovog. Biblijski izvori govore o istinitosti Vaskrsenja i svedoče da je Vaskrsli Hristos „ pokazao sebe živa mnogim istinitim dokazima, javljajući im se četrdeset dana i govoreći o Carstvu Božijem“. Bez Vaskrsenja Njegovo spasiteljsko delo bi ostalo neispunjeno i neostvareno: „Hristos ustavši iz mrtvih više ne umire; smrt više ne vlada Njime“.
Sveti Apostol Pavle nam otkriva veliku istinu: „Jer što je umrlo, grehu je umrlo jednom za svagda; a što živi, Bogu živi“.
Dakle, Bogočovek „vaskrsenjem iz mrtvih“daruje ogrehovljenom čoveku duhovno presazdanje i „život večni“ , a to znači da „po bogatstvu blagodati Njegove“, i nadu u istinsko spasenje, jer je On, postavši Posrednik „između Boga i ljudi“, zaista ponovo priveo čoveka u novu zajednicu sa Bogom Tvorcem.
Drugim rečima, Vaskrsenje je uništenje smrti, obnova čovečanske prirode, duhovni preporod ljudskog roda i doživljaj eshatološke stvarnosti.
HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE!!!
