Leon Švarcbaum (Schwarzbaum), preživeli logoraš nacističkog logora Aušvic i borac za pravdu za žrtve holokausta celog života umro je u 102. godini.
On je umro rano jutros u Potsdamu blizu Berlina, saopštio je Medjunarodni komitet za Aušvic (International Auschwitz Committee) na svom vebsajtu.
“Sa velikom tugom, poštovanjem i zahvalnošću preživeli iz holokausta širom sveta opraštaju se od svog prijatelja, sapatnika i kompanjona Leona Švarcbauma, koji je poslednjih decenija svog života postao jedan od najvažnijih savremenih svedoka Šoe”, naveo je Komitet.
Švarcbaum je jedini iz svoje porodice preživeo koncentracione logore u Aušvicu, Buhenvaldu i podlogore Zahenhauzen, naveo je komitet.
Postao je poznat široj publici kada je režiser Hans Erih Fit napravio film o njegovom životu 2018 godine. Film “The Last of the Jolly Boys” snimljen je sa Švarcbaumom na originalnim lokacijama.
Rodjen je 1921. u poljsko-jevrejskoj porodici u Hamburgu u severnoj Nemačkoj. Odrastao je u Bedzinu u Poljskoj odakle je porodica deportovana u Aušvic 1943. kada je tamošnji geto rasformiran.
Posle rata živeo je dugo u Berlinu gde je radio kao prodavac umetnina i antikviteta. Dva puta se ženio ali nije imao dece, preneo je list Bild.
I u svojim 90-im Švarcbaum se i dalje pojavljivao na nemačkoj televiziji da govori o nepojmljivoj patnji kroz koju je prošao u Aušvicu i drugim koncentracionim logorima gde je bio deportovan. On je takodje posećivao škole u Nemačkoj da govori deci o svom životu.
“Posebno u svojim poslednjim godinama Leona Švarcbauma je podsticala želja da se seti svojih roditelja koji su ubijeni u Aušvicu i svih drugih žrtava Holokausta. On je govorio u njihovo ime”, rekao je Kristof Hojbner, izvršni potpredsednik Medjunarodnog komiteta za Aušvic.
U pismu saučešča njegovoj supruzi nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer rekao je da gube “divno ljudsko biće i važnog svedoka istorije”.
“Leon Švarcbaum je sam iskusio šta znači kada kriminalni režim suspenduje ljudska prava i ljudsko dostojanstvo”, napisao je Štajnmajer i pohvalio ga zbog svedočenja o “najmračnijem periodu Nemačke” posle rata i upozoravanja na opasnost od desničarskog ekstremizma i ksenofobije.
