Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je danas Udruženje pacijenata “Zajedno za novi život”.
U saopštenju povodom 12. marta, Svetskog danas bubrega, piše da se u ovom trenutku više od 4.000 pacijenata u Srbiji nalazi na nekom vidu zamene bubrežne funkcije, hemodijalizi ili peritoneumskoj dijalizi.
To udruženje je, zato, posebno ukazalo na značaj ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja.
Stručnjaci upozoravaju da je reč o svojevrsnoj epidemiji savremenog doba, a poseban problem predstavlja činjenica da bolest dugo ne daje nikakve simptome, pa se često otkriva tek u uznapredovalim stadijumima, upozorava se u saopštenju.
“Zbog toga je izuzetno važno da se bolest aktivno traži kod rizičnih grupa, pre svega kod osoba sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, kod starijih osoba, ali i onih koji u porodici imaju oboljenja bubrega”, kazao je nefrolog u Kliničko-bolničkom centru “Zvezdara” Petar Đurić.
Pacijenti. kako je naveo, imaju znatno veći rizik od infarkta, poremećaja srčanog ritma i moždanog udara, zbog čega je rano otkrivanje i lečenje bolesti ključno ne samo za očuvanje funkcije bubrega, već i za prevenciju ozbiljnih srčanih komplikacija.
Napomenuo je da je, kada bolest napreduje do završnih stadijuma, pacijentima potrebna neka od metoda zamene bubrežne funkcije, hemodijaliza, peritoneumska dijaliza ili transplantacija.
“U poslednjih deset godina napravljen je značajan napredak u lečenju hronične bolesti bubrega i danas postoje lekovi koji istovremeno deluju na više povezanih oboljenja, pomažu u kontroli dijabetesa, lečenju srčane slabosti i usporavanju propadanja bubrežne funkcije”, kazao je.
Ipak, napomenuo je, problem predstavlja dostupnost savremenih terapija, jer pacijenti u Srbiji lekove najčešće mogu dobiti o trošku osiguranja samo ukoliko boluju od dijabetesa i ispunjavaju određene uslove, dok ih u slučaju hronične bolesti bubrega moraju sami plaćati.
U saopštenju piše da program transplantacije u Srbiji poslednjih godina beleži značajan napredak, ali da su potrebe pacijenata i dalje velike.
Prema rečima pomoćnika Ministra zdravlja Nebojše Tasića država kontinuirano radi na jačanju transplantacionog programa i povećanju broja donora, ali potrebe su i dalje velike.
“Više od 4.000 ljudi nalazi se na dijalizi i za mnoge od njih transplantacija predstavlja najbolju šansu za kvalitetan i dug život. Zato je važno da se program donacije organa razvija uz podršku čitavog društva”, istakao je Tasić.
Po podacima udruženja, kada je reč o transplantacijama, podaci pokazuju da postoji razlog za oprezni optimizam.
Tokom 2025. u Srbiji su obavljene 102 transplantacije, što je najveći broj u poslednjih gotovo deset godina, ne računajući pandemijske godine kada je transplantacioni program bio gotovo zaustavljen.
Prema zvaničnim podacima Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Srbije, od 1. januara do 27. februara 2026. u Srbiji je obavljeno 18 kadaveričnih transplantacija organa i 10 transplantacija rožnjače.
Među transplantiranim organima bilo je 12 bubrega, dve jetre i četiri srca, piše u saopštenju.
“Međutim na žalost u tom periodu šest porodica nije dalo saglasnost za doniranje organa preminulog člana. Zaključno sa krajem februara urađeno je ukupno 28 transplantacija, što daje nadu da bi 2026. godina mogla da nadmaši rezultate iz prethodne godine”, navodi se.
Još se dodaje da je potreba za transplantacijama i dalje je velika, oko 1.700 pacijenata u Srbiji čeka novu šansu za život, među njima i blizu 40 dece, dok više od 4.000 pacijenata i dalje koristi neku od metoda zamene bubrežne funkcije.
