Udruženje Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) saopštila je danas da se protivi davanju dozvola za rudarenje bilo kome, ističući da prvo mora da se sprovede široka javna rasprava o tome da li “narod vidi sebe kao robove u rudnicima koji se najavljuju širom Srbije” ili želi da sačuva vode i prirodu, “koja će uskoro biti vrednija od zlata”.
U KORS-u smatraju da rudarstvo nije budućnost Srbije, jer kako su naveli, iskustvo pokazuje da ne postoji trajno zatvoren rudnik bez ikakvog uticaja na životnu sredinu, odnosno da je “većina trenutnih i predloženih rudnika zapravo predviđena da zauvek uništi ogromna područja Srbije i time ih praktično zauvek opustoši i onemogući za poljoprivredu, turizam, stanovanje i vodosnabdevanje”.
“Sve što se nudi kao dobrobit od predložene dramatične ekspanzije pokazuje upravo suprotno da dobrobiti nema i da od rudarstva ostaju samo trajne strahovite ekološke i zdravstvene posledice”, navedeno je u saopštenju.
Po pitanju proglašenja skoro svakog rudarstva javnim interesom, traže i da se takvi instituti izbace iz Zakona o rudarstvu, da se promeni Zakon o eksproprijaciji i da se onemogući “dalje pljačkanje naroda” eksproprisanjem imovine za ineteres rudarstva, bilo državnog ili privatnog.
Istaknuto je i da Srbija živi u “ilegalnom stanju bez prostornog plana, koji je istekao 2020. godine”, odnosno sa očiglednom namerom da se stari prostorni plan oktroiše ilegalnim pojedinačnim promenama, tzv. prostotrnim planovima posebne namene, za desetine predloženih rudnika bez široke demokratske diskusije o budućim pravcima razvoja i bez temeljne strateške procene uticaja na životnu sredinu, zdravlje, društvo i ekonomiju.
Kako je navedeno, korporacije, rudarske, energetske i druge, “koje kroz ovakvo ilegalno prostorno planiranje zapravo uništavaju demokratske institucije, isključuju javnost iz donošenja suštinskih odluka o razvoju”.
Iz KORS-a se, povodom informacija o pronalasku zlatne rude na Homolju i informacija da se planira trajno uništenje dragocenih područja u okolini Žagubice, pitaju koliko su susedni Majdanpek ili Bor procvetali od rudarstva i šta će biti sa njima i njihovim okruženjem kada se rudarenje završi.
“Odgovor je jednostavan, to će postati Černobili Srbije, ekskluzivna zona u kojoj će život biti nemoguć i u kojima će u vekovima koji dolaze Borska reka, Kriveljska reka, Timok u koji se one ulivaju biti zanaveke opasne za ljude, gde neće biti moguća poljoprivreda niti ikoja druga ljudska delatnost”, navelo je to udruženje.
Ukazali su i da svako ko nipodaštava vrednost poljoprivrede i ekoturizma, treba da se zapita zašto najbogatiji građani Srbije na zimovanja i sve više letovanja ne idu u Bor i Majdanpek nego idu u Švajcarsku, Austriju, Nemačku, zemlje koje štite ogromna područja i ne dozvoljavaju da im se unište rudarenjem i otrovnim obradama ruda.
Srbija zato, smatraju, “mora zaustaviti ludilo rasprodaje resursa i okrenuti se poljoprivredi kao osnovu razvoja, zdravlja, budućnosti, zaštiti svojih voda koje postaju stvarni resurs budućnosti”.
“Osporavamo nekontrolisano širenje rudarstva po celoj Srbiji i ovim putem upozoravamo javnost i pre svega donosioce odluka da smatramo da je neophodno da se sprovede široka nacionalna diskusija o rudarskoj politici, kao delu ukupne nacionalne politike razvoja, koja ne sme da bude u konfliktu sa interesima budućih generacija”, navedeno je u saopštenju.
Iz KORS-a su istakli da kratkoročni ekonomski interes, rudna renta, koja je u Srbiji jedna od najmanjih u svetu, fiktivna radna mesta, kao i privlačenje tzv. stranih investitora, ne smeju biti izgovor za trajno uništenje mogućnosti da se na hiljadama kvadratnih kilometara Srbije više ikada živi.
Posebno je zabrinjavajuća, kako su dodali, tendencija da se rudnici i njihovi uticaji razmatraju samo u lokalnom kontekstu, iako je jasno da svako zagađenje reka od rudarstva predstavlja ne samo problem same lokalne sredine gde se nalazi rudnik, nego i svih lokalnih zajednica nizvodno.
“Promovisati ovakve trajno destruktivne projekte rudnom rentom i radnim mestima je duboko pogrešno jer apsolutno nedostaju bilo kakve analize prihvatljivosti, dugoročnih posledica, analize trajnog onemogućavanja svih drugih ekonomskih aktivnosti na celoj teritoriji Srbije, a posebno na lokalnom nivou”, piše u saopštenju.
Smatraju i da rudarstvo u Srbiji “nema ko da kontroliše”, jer su potpuno oslabljeni kapaciteti nadzora rudarstva.
Od promotera homoljskih rudnika zlata, koji se oslanjaju na argument o visokoj čistoći pronađene zlatne žile, traže da se preko medija transparentno iznesu podaci o tome kako država i ministarstvo gazduju rudnicima, koliko se već zlata i drugih retkih minerala uz bakar kopa u Boru, ko je taj ko stvarno nadgleda koliko se rude kopa i da se prestane sa pritiskom da se otvaraju novi rudnici, “dok nas bez nadzora i kontrole kineski Ziđin pljačka i iznosi nepoznate količine bakra, zlata i drugih retkih minerala, a da Srbija potpuno bez nadzora to dozvoljava”.
Dodaju i da iskopane količine i kvalitet rude ne kontroliše inspekcije Srbije, već rudarske firme slobodno prijavljuju koliko su čega iskopale, a rudna renta se naplaćuje na osnovu njihove prijave.
Smatraju da je sporno i što država umesto agresivne kontrole zagađenja investitorima toleriše mnoga kršenja normi.
“Na primer svojevoljne promene rečnih tokova kriveljske reke, ali i izgradnje kriveljske flotacije bez projekta, prostornog plana, procene uticaja, to je kriminal koji se sprovodi bez javnih konsultacija u okolini Bora i na nivou Srbije”, piše u saopštenju.
Smatraju da svi u Srbiji treba da shvate da iskopavanje ruda donosi veliku dobit jako malom krugu ljudi, a jako velikom broju meštana donosi ogromne štete po njihovo zdravlje, imetak, zavičaj.
Podsetili su i na slučaja Jadar gde je utvrđeno da bi ukupne godišnje rente od Rio Tinta za eksploataciju litijuma bile nekoliko desetina miliona evra, a trajale bi nekoliko desetina godina, dok je trenutna poljoprivredna proizvodnja uz izuzetno male poljoprivredne subvencije, prihodovala na istom području minimum 80 miliona evra godišnje.
