Širom Evrope ovog leta može se očekivati haos na aerodromima uz kašnjenja i odlaganja letova. S druge strane, zbog velikih gužvi u mnogim turističkim centrima raste nezadovoljstvo tamošnjih stanovnika, pa lokalne vlasti uvode mere kako bi obuzdale goste željne odmora i opuštanja, prenosi Raio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Ljudi koji žele da putuju avionom u narednim mesecima upozoreni su na “izazovno” leto pošto se očekuje da će kontrola vazdušnog saobraćaja biti preopterećena na mnogim ključnim lokacijama, ukazuje Tajms.
Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja Jurokontrol izdala je ovo upozorenje na početku špica letnje sezone, uz predviđanje da će u narednih osam nedelja širom Evrope biti oko 33.000 letova dnevno, što je povećanje od oko osam odsto u odnosu na 2022.
Jurokontrol je saopštio da se očekuju “velika preopterećenja” saobraćaja većinom dana u mnogim važnim regionima za avio-saobraćaj, što može dovesti do kašnjenja i odlaganja letova, kao i korišćenje dužih ruta kako bi se izbegla zagušena područja.
Predviđa se da će broj dnevnih leta biti niži od rekordne 2019. godine, ali sada makar dva faktora utiču na preopterećenje centara za kontrolu avio-saobraćaja.
Od 2019. je smanjen broj kontrolora letanja i u mnogim delovima Evrope nema dovoljno osoblja. Tokom pandemije COVID-19 naglo je smanjen avio-saobraćaj pa su mnogi iskusni kontrolori leta pronašli drugi posao. U međuvremenu za taj posao nije obučeno dovoljno ljudi kako bi se zadovoljila potražnja.
Generalni direktor Jurokontrola Raul Medina, koji je rekao da je “ovo leto u Evropi izazovno”, ukazao je na drugi problem – manje dostupnog prostora za avio-saobraćaj usled rata u Ukrajini i vojnih potreba.
On je rekao da je povećana vojna aktivnost smanjila količinu raspoloživog vazdušnog prostora za do 20 odsto, zbog čega neki kontrolni centri upravljaju daleko većim saobraćajem usled promenjenih linija.
A tu je i opasnost od štrajkova, ukazuje Tajms.
Šefovi avio-kompanija rekli su da štrajkovi kontrolora leta u Francuskoj ostaje jedna od najvećih pretnji letnjem vazdušnom saobraćaju, pošto ne remete saobraćaj samo u toj zemlji, već i širom Evrope, jer letovi moraju da se preusmere ka drugim zemljama.
Aviosabraćaj širom Evrope brzo se približava nivoima pre pandemije, a sudeći prema navodima Jurokontrola, leto bi moglo postati još haotičnije, ocenjuje Indipendent, ukazujući da su Beograd i Zagreb među gradovima u kojima se očekuje preopterećenje.
Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja upozorila je na moguće probleme u sedam ključnih centara za kontrolu letova tokom jula.
U Atini i Remsu se velika opterećenja očekuju većinom dana, u Budimpešti četvrtkom, petkom i subotom; u Varšavi petkom, subotom i nedeljom; u Nikoziji petkom.
U Beogradu i Zagrebu, prema podacima koje navodi britanski list, velika opterećenja se očekuju u subotu 8. i 15. jula.
Kontrolori i planeri letova su posebno pod pritiskom u istočnoj Evropi, ukazuje Indipendent. Zbog rata u Ukrajini i zatvaranja vazdušnog prostora iznad Rusije i Belorusije za zapadne avione mnoge uobičajene rute između Evrope i Azije sada nisu dostupne.
Na primer, avioni na liniji između Helsinkija i Singapura ranije su leteli četiri sata iznad Rusije. Sada na toj liniji avioni prvo moraju na jug do Bugarske, gde moraju da se bore za prostor s letnjim saobraćajem između zapadne Evrope i Turske.
Turistički centri u Evropi su suočeni s masama gostiju, piše Volstrit džurnal, ukazujući da su Italija, Španija i Grčka na putu da zabeleže rekordnu turističku sezonu, ali da nisu svi u tim zemljama srećni zbog toga – kažu “previše je”.
Milioni Evropljana i Amerikanaca nadoknađuju izgubljeno vreme putovanja tokom pandemije od 2020. do 2022. Uz to, dodaje američki list, očekuje se da će milioni kineskih turista posetiti Evropu ovog leta i jeseni posle ukidanja ograničenja putovanja u Kini.
U Italiji će, na primer, verovatno biti premašen rekordni broj turista i noćenja postavljen u 2019, pre pandemije. Predviđa se da će broj poseta u periodu od juna do septembra biti veći za 3,7 odsto u odnosu na isti period 2019. i za 30 odsto više nego pre jedne decenije. Španski i grčki zvaničnici takođe očekuju rekordnu godinu.
Ta povećanja su dobrodošli podsticaji ekonomijama južne Evrope, koje u velikoj meri zavise od turizma. U Italiji je više od 10 odsto privrede povezano s putovanjima i turizmom. U Španiji je to 15 odsto, a u Grčkoj 19 odsto, pokazuju podaci Svetskog saveta za putovanja i turizam.
Međutim, tamošnji stanovnici sve češće pitaju koliko mogu to da podnesu, ističe Volstrit džurnal, dodajući da su zbog nezadovoljstva meštana, u nekim predložene mere kako bi se obuzdale horde turista.
U Portofinu, malom luksuznom selu na italijanskoj rivijeri popularnom među međunarodnim džet setom, policija kažnjava ljude koji blokiraju pešački saobraćaj da bi napravili selfije. Venecija planira da 2024. uvede plaćanje za ulazak u grad u najprometnijim danima u godini, saopštio je kabinet gradonačelnika.
U Barseloni stanovnici kače table na kojima piše “turisti su teroristi”, dok se u Atini ljudi žale na rast cena stanarina zbog toga što sve više njih izdaje stanove preko Airbnb-ja.
Povećan broj turista pored gužvi na aerodromima, plažama i morskim šetalištima, doveo je do još jednog problema – skoka cena, ističe CNN.
Ipak, te više cene nisu umanjile želju za putovanjima.
Letnje ludilo u Evropi već je počelo u junu, navodi CNN, ističući da su mnogi evropski centri bili prepuni turista s rasprodatim hotelima, prepunim muzejima i restoranima, posebno u gradovima poput Barselone, Rima i Pariza.
