Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom ustanovljen je 2006. godine, a 21. mart izabran je simbolično, jer je u osnovi te bolesti prisutno 3 umesto 2 hromozoma, na 21 hromozomskom paru.
Nastanak Daunovog sindroma najčešće je uzrokovan trizomijom dvadeset prvog hromozomskog para (95 odsto).U prenatalnom periodu, kombinacijom neinvazivnih testova identifikuju se trudnice kod kojih postoji povećana mogućnost za rađanje deteta sa Daunovim sindromom, da bi se daljim ispitivanjima utvrdilo da li je došlo do hromozomskih aberacija u ćelijama ploda.
Specifične fizičke odlike deteta sa Daunovim sindromom su koso postavljene oči, male ušne školjke, kratak vrat, ugnuta baza nosa, mala usta, široke šake i kratki prsti.
Na dlanovima osoba sa Daunovim sindromom može postojati takozvana “brazda četiri prsta”, usek linija koja se prostire ispod sva četiri prsta.
Kod ove dece uočljiva je hipotonija mišića, kao i hiperfleksibilnost zglobova.
Daunov sindrom predstavlja najčešći oblik hromozomskih aberacija koje dovode do intelektualne ometenosti.
Ranom intervencijom, koja podrazumeva rad defektologa i drugih stručnjaka, usmerenom na decu do tri godine života, u značajnoj meri može se preventivno uticati na nastanak pridruženih poremećaja i stimulisati psihomotorni razvoj.
Posebno značajne aktivnosti koje pripadaju procedurama rane intervencije, odnose se na pružanje aktivne podrške celoj porodici.
Većina dece sa Daunovim sindromom u periodu ranog detinjstva ređe ostvaruje interakcije sa roditeljima i slabije odgovara na podsticaje, ali istrajnost na njihovom uključivanju u svakodnevne aktivnosti porodice ima izuzetno pozitivne efekte.
