Ljudi širom sveta obeležavaju danas Dan planete Zemlje, koji se obeležava od 1970.
I posle velikih napora da se reši to pitanje žive slike đubreta podsećaju na to koliko otpada planeta i dalje podnosi.
Mada su napori za konzervaciju, ekologiju i reciklažu ostvarili napredak, ljudi i dalje proizvode mnogo đubreta što utiče na životinje, ljude i doprinosi globalnom zagrevanju.
Svake godine generiše se 11,2 tone solidnog otpada, a razgradnja organskih delova tog otpada doprinosi sa pet odsto globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte svake godine, prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu okolinu (UNEP).
Đubre se nalazi na dubinama isto toliko koliko je i rasprostranjeno po planeti. Biolozi su rekli za AP ranije ove godine da se plastično zagađenje nalazi u najvećim okeanskim dubinama i da bi količina otpada koja se nalazi u okeanima Zemlje mogla da raste decenijama.
Pandemija korona virusa je pogoršala probleme sveta sa plastikom, pokazuju istraživanja.
“Đubre se možda nalazi na dosadnom, smrdljivom spektru ekoloških izazova. Ali na kraju ništa drugo se ne rešava kada smo suočeni sa gigantskim brdom otpada”, rekao je Kris Fild, direktor Instituta Stanford Vuds za ekologiju.
AP ukazuje na slikovitu predstavu toga širom planete.
Grupa divljih slonova prebira po đubretu tražeći hranu na deponiji u Šri Lanki, što je opasan poduhvat, pošto je 20 slonova uginulo od unošenja plastičnog đubreta iz deponije u okrugu Ampara tokom poslednjih osam godina.
Labud stoji na obali reke Dunav u Beogradu, u Srbiji, potpuno prekriven plastičnim flašama i drugim čvrstim otpadom.
U Port-o-Prensu na Haitiju žena prodaje povrće ispred polja đubreta, na kome neko gori u manjim gomilama.
“Zatrpavamo planetu u otpadu i to je neodrživo. Plastično zagađenje je posebno gadno. Postaje sverpisutno od ekvatora do polova i najdaljih delova okeana. A veliki deo toga je jednostavno nepotrebno”, rekao je dekan Univerziteta Mičigen za životnu sredinu Džonatan Overpek.
