Srbija još ne može da izvozi kokošija jaja u EU, niti da prevozi preko te teritorije u treće zemlje, proizvodnja je velika i nema razloga da poskupe za Uskrs ili ako poskupe cena neće porasti više od dinar po komadu, rekao je danas direktor Poslovnog uduženja za živinarstvo Rade Škorić.
Poskupljenje jaja od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, koje je zabeležila statistika, posledica je, kako je rekao, drastičnog povećanja cena hrane do 80 odsto i velikog pada cena jaja za vreme pandemije korona virusa i na oko pet dinara.
“Jaja su za vreme korone pojeftinila, pa su se prodavala ispod cene koštanja, komad je koštao oko pet dinara iako su troškovi proizvodnje bili oko devet dinara. Cena je počela da raste od sredine 2022. godine i za Uskrs ove godine jaja neće poskupeti ili i ako poskupe cena će porati najviše za dinar jer potrošnja za taj praznik nije kao nekada”, rekao je Škorić.
Dodao je da jaja na farmama u proseku koštaju od 14,5 do 15 dinara, a u trgovinama od 22 do 26 dinara. Razlika u cenama po trgovinama je, prema njegovim rečima, zbog njihove politike, jedni značajno podižu cenu da bi zaradili na jajima, a drugi spuštaju da bi privukli kupce da dodju i usput kupe i druge namirnice.
Škorić je rekao da se potrošači ne žale na sadašnju cenu jaja jer znaju da za oko 50 dinara, koliko koštaju dva jajeta ne mogu da kupe za doručak ništa kvalitetnije, ali da je statistika podigla “prašinu” u medijima.
Iz Srbije se sada, prema njegovim rečima, jaja izvoze u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, a od nedavno, posle 30 godina i u Albaniju. Krajem prošle godine oko 800.000 komada izvezeno je u Ekvatorijalnu Gvineju, transportovana su avionom u četiri leta jer je ta zemlja imala nestašicu, ali se, kako je rekao, takav transport ne isplati.
Jaja su u Srbiji jeftinija nego u Evropi, u Hrvatskoj su od 36 do 38 dinara, a slična cena je i u Austriji i Madjarskoj.
Srbija još ne može da izvozi jaja u EU, niti da prevozi preko te teritorije u drugu zemlju dok ne ispuni uslove o zdravstvenoj ispravnosti životinja, bezbednosti hrane, otvori laboratoriju za kontrolu i ispuni uslove o dobrobiti životinja.
Da bi ispunila uslove iz pravilnika o dobrobiti životinja, farmeri moraju da, prema rečima Škorića, zamene postojeće kaveze za šta je nekoliko puta produžavan rok, a poslednji ističe krajem decembra ove godine.
Vlasnici farmi kokošaka da bi ispunili uslove iz Zakona o dobrobiti životinja moraju da obezbede nove kaveze za uzgoj kokošaka koji treba da imaju veći prostor po kokoški nego do sada, njega treba povećati sa sadašnjih 550 kvadratnih santimetra na 750, zatim obezbediti poseban prostor gde bi imale gnezda za nošenje jaja, umesto da ih, kao sada, nose po celom kavezu.
Propisi EU predvidjaju i da uslovi u kavezima budu što sličniji prirodnom okruženju, visina svakog sprata kaveza mora se povećati za 20 santimetara, kavez mora da ima protočnu vodu, šipke koje bi imitirale granu na kojoj mogu da “sede”, zatim deo prostora mora biti imitacija zelenih travnjaka i mora postojati prostor, uredjen za oštrenje noktiju i kljuna.
23U Srbiji ima 1.100 registrovanih farmi kokošaka gde se uzgaja oko četiri i po miliona kokošaka, a u gazdinstvima ima još oko tri miliona komada. Proizvodnja manjih farmi koje su zbog niske cene jaja za vreme pandemije ugašene, nadoknadjena je povećanjem kapaciteta većih farmi.
