Savez 90 Zelenih Srbije: Deponije ekološke bombe Srbije

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp
Ilustracija Foto: Svetomir Vasković

Slike divljih deponija čiji se broj procenjuje na čak 3500 rasprostranjenih u prirodi, pored puteva, u naseljima, gomile smeća na livadama i u šumama, reke čija su korita zatrpana ambalažnim i drugim otpadom predstavljaju našu ružnu stvarnost sa kojom se svakodnevno susrećemo., kažu u Savezu 90/Zelenih Srbije.

“U Srbiji je izgrađeno 12 sanitarnih deponija, a  najzastupljenija mera upravljanja otpadom je upravo njegovo odlaganje na uglavnom nesanitarne deponije. Sve navedeno samo potvrđuje činjenicu da je sistem upravljanja otpadom i dalje jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine”, ističu u saopštenju.

Dodaju da sistemski organizovano sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada u Srbiji skoro da ne postoji, tako da odloženi otpad najčešće ne prolazi ni kroz kakav tretman pre odlaganja, već se uglavnom nepropisno odlaže na deponije.

Prema Izveštaju o upravljanju otpadom Agencije za zaštitu životne sredine, starost deponija se kreće od četiri do pedeset tri godine, kapaciteti u pojedinim opštinama su poprilično popunjeni i nemaju urađenu ni studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovakve vrste divljih deponija predstavljaju ekološke bombe koje zagađuju životnu sredinu i ugrožavaju zdravlje ljudi”, navedono je u pisanoj izjavi Saveza 90/Zelenih Srbije.

Opasne materije sa deponija su značajni zagađivači vazduha, voda i zemljišta, naglašavaju u Savezu 90/Zelenih Srbije.

“Neadekvatno deponovanje otpada na nesanitarnim deponijama dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz deponovani otpad rastvaraju štetne materije, čime se zagađuju i zemljište i podzemne vode. Sa komunalnih deponija se emituje i deponijski gas, kao nus-produkt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50% metana i koji je jedan od glavnih krivaca za nastanak požara ili eksplozija na deponijama. Oni doprinose emisijama gasova sa efektom staklene bašte kao i drugih zagađujućih materija”, navode u Savezu 90/Zelenih Srbije.

Savez 90 Zelenih Srbije ističe da najveće smetlište u Evropi predstavlja naša nesanitarna deponija u Vinči, na koju se odlaže komunalni otpad iz Beograda.

Veliki gradovi poput Novog Sada i Niša nemaju izgrađene sanitarne deponije, odnosno obezbeđene uslove za generisanje otpada sa minimalnim posledicama po životnu sredinu. Takođe, u Srbiji ne postoji postrojenje za tretman opasnog otpada, već se često ekološki nebezbedno skladišti i izvozi u druge evropske zemlje na preradu.

Generisane količine otpada se povećavaju iz godine u godinu.

Prema Izveštaju o upravljanju otpadom u Republici Srbiji 2011 – 2020.godine, koji je izdala Agencija za zaštitu životne sredine ukupna količina proizvedenog otpada u 2020. godini je iznosila 12.495.392 t/god. Ukupna količina proizvedenog otpada po stanovniku godišnje iznosi 1.8 t/stan/god.

Iako se u našoj zemlji  generišu velike količine otpada i dalje „se stoji u mestu“ , jer procenat recikliranja otpada obuhvata svega oko 5 odsto od ukupne količine otpada i znatno je niži od Evropskog proseka, koji se kreće između 50-60 odsto.

Republika Srbije mora da promeni politiku neadekvatnog upravljanja otpadom i da otpad posmatra kao resurs, od kojeg ćemo dobijati nove proizvode ili ga koristiti za potrebe dobijanja energije. Nemamo vremena za čekanje već da se posvetimo prioritetima kako bismo rešili dugogodišnje probleme, a to je moguće uz primenu mera prevencije nastajanja otpada i upravljanje otpadom po modelu zelene, cirkularne ekonomije.

Savez 90/Zelenih Srbije ne želi da naša država gradi deponije, već želi da se otpad svede na minimum kako bi njihov broj bio što manji i sa što nižim stepenom negativnog uticaja po životnu sredinu.

Zato se zalažemo za „Srbiju bez otpada“ što se može postići primenom cirkularne ekonomije koja podrazumeva kruženje materijala i njegovu ponovnu upotrebu i koja će uz racionalnu potrošnju prirodnih resursa, korišćenje obnovljivih izvora energije otvoriti put ka novim zelenim radnim mestima”, piše u njihovom saopštenju.

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Tagovi

Povezane vesti:

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x