Srbija je u proteklih pet godina napredovala u primeni obaveza prema Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima (ECRML), ali bi trebalo da podstiče dvojezično obrazovanje, proširi upotrebu manjinskih jezika u medijima i ojača savete nacionalnih manjina, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju Komiteta eksperata Saveta Evrope.
U izveštaju o poštovanju Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima u Srbiji kojim je obuhvaćen period do oktobra 2022. podseća se da je Povelja u Srbiji stupila na snagu 2006. i da se odnosi na albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, hrvatski, češki, nemački, mađarski, makedonski, romski, rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski i vlaški jezik.
Ukupno gledano, ocenjeno je da je Srbija zabeležila napredak u primeni Povelje. Komitet eksperata sa zadovoljstvom konstatuje da je proces uvođenja manjinskih jezika u službenu upotrebu nastavljen i ubrzan, ali i dodaje da još ima opština u kojima jezici manjina, uključujući romski i ukrajinski, tek treba da budu uvedeni u službenu upotrebu.
Obrazovanje na manjinskom jeziku na različitim nivoima organizovano je na albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom i to “funkcioniše veoma dobro i dovodi do dobrih rezultata”, ocenjuje se u izveštaju.
Nekoliko manjinskih jezika, međutim, dodaje se, uči se u okviru izbornog predmeta/programa “maternji jezik sa elementima nacionalne kulture” samo dva časa nedeljno pa učenici ne stiču dovoljno znanja.
U izveštaju se ukazuje i da se neki manjinski jezici uopšte ne koriste na određenim nivoima obrazovanja. U određenim slučajevima, postoji nedostatak dostupnosti i kontinuiteta obrazovanja na jezicima manjina na predškolskom, osnovnom i sekundarnom nivou a da bi se ti nedostaci otklonili, postoji potreba da se proširi i/ili obezbedi dvojezičnost obrazovanja, jer je to jedini model u Srbiji koji ispunjava minimalne uslove Povelje, navodi se.
Što se tiče obrazovanja odraslih, ne postoji sertifikovano obrazovanje odraslih ni za jedan manjinski jezik koje organizuju vlasti, osim za mađarski.
Većina manjinskih jezika korišćena je u krivičnim i građanskim sudskim postupcima, ali ne i u postupcima koji se tiču upravnih stvari. Takvu upotrebu treba podsticati.
Osim mađarskog, manjinski jezici se ne koriste u kontaktima sa i od strane lokalnih ogranaka nacionalnih vlasti. Na nivou opština ovi jezici se u određenoj meri koriste u komunikaciji sa lokalnim vlastima.
Manjinski jezici se koriste u televizijskim i radio programima javnih i privatnih medija. Ali, uprkos pozitivnoj opštoj slici, Komitet ponavlja svoju prethodnu preporuku da se produži trajanje programa na manjinskim jezicima, da se emituju redovnije i da uključuju sadržaje različitih žanrova koji su privlačni različitim generacijama.
Srpske vlasti takođe treba da razvijaju, za svaki manjinski jezik, sveobuhvatan medijski plan za emitovanje, navodi Komitet. U ponudu treba uključiti nove medije. Medijski pejzaž privatnih i lokalnih medija koji se često menja stvara nesigurnost za promociju manjinskih jezika, dodaje se.
U izveštaju se takođe ukazuje da su srpske vlasti podržale značajan broj kulturnih aktivnosti na svim jezicima manjina.
Ocenjuje se da bi budžetski i kadrovski kapaciteti saveta nacionalnih manjina trebalo da budu znatno ojačani kako bi se manjinski jezici efikasno promovisali u javnom životu i da bi u potpunosti obavljali svoju ulogu savetodavnih tela o politici manjinskih jezika u skladu sa Poveljom.
Postoji potreba da se sadržaj o svim manjinskim jezicima i kulturama uključi u nastavni program, obuke nastavnika i obrazovne materijale i da se podstaknu mediji da podižu svest o tome kroz izveštavanje i obuke novinara.
Peti evaluacioni izveštaj Komiteta eksperata Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima zasnovan je na informacijama koje su dali vladini i nevladini izvori, uključujući i one dobijene tokom njihove posete Srbiji u oktobru 2022.
Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima je konvencija Saveta Evrope čiji je cilj da zaštiti i promoviše tradicionalne regionalne ili manjinske jezike država članica i omogući onima koji ih govore da ih koriste i u privatnom i u javnom životu. Stupila je na snagu 1. marta 1998. godine i sada je na snazi u 25 država, a njenu implementaciju nadgleda nezavisni Komitet eksperata.
