Zagrliš lipu i zamisliš želju

Rusku ili žutu crkvu posećuju mnogi i zbog povezanosti sa likom Vronskog u „Ani Karenjinoj”

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp
Foto: Srbija Vesti; Vodeničarski

Meštani je zovu Žuta crkva a ona ima ime Pokrov presvete bogorodice, spomen je pogibiji pukovnika Nikolaja Rajevskog, koji je poslužio Tolstoju za stvaranje lika Vronskog u „Ani Karenjinoj”. Interesantno je i to da se dve crkve na ovom području zovu isto, sa tom razlikom što je jedna u Đunisu i predstavlja metoh crkvi Sveti Roman a druga je ova u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca.

„Žuta crkva“ nalazi se u blizini skoro napuštenog sela Gornji Adrovac, koji je sedam kilometara udaljen od glavne saobraćajnice. Turistički vodiči kažu da nije uvek moguće stći do same crkve jer kada je sneg teško se prolazi putem kroz ovaj deo Pomoravlja.

Prilaz samoj crkvi koju u narodu još zovu Ruska crkva, Crkva Rajevskog ili čak Crkva Vronskog pokriva red lipa. Veruje se da ako se zagrli prva lipa odmah sa leve strane od ulaza u crkvu to će doneti sreću onom ko je grli.

Crkva Pokrov presvete bogrodice jeste podignuta u znak sećanja na ruske dobrovoljce koji su dali život za slobodu Srbije, na mestu gde je mladi tridesetsedmogodišnji Nikolaj Nikolajevič Rajevski, u činu konjičkog pukovnika srpske armije, vodio svoju odsudnu bitku.

Život ovog odvažnog, slobodoljubivog, obrazovanog oficira poslužio je Tolstoju kao inspiracija za lik grofa Alekseja Vronskog. Na kraju knjige, Tolstoj je sa dobrovoljcima uvoz za Srbiju „ukrcao” i Vronskog rečima: „I to ne sam, nego ceo eskadron vodi o svom trošku! A ko je objavio rat Turcima? Niko nije objavio rat, nego ljudi saosećaju sa patnjama bližnjih, i žele da im pomognu”. Roman „Ana Karenjina” Lava Tolstoja je, kažu, posle Svetog pisma najprevođenije delo na svetu.

Nikolaj Rajevski Treći je završio Fizičko-matematički fakultet na Moskovskom univerzitetu. Pripadao je rodu slavnom ne potitulama već po delima. Njegov deda bio je general i heroj Otadžbinskog rata 1812. godine. Podvig generala Rajevskog i sinova za vreme Borodinske bitke Lav Tolstoj je ovekovečio u romanu „Rat i mir”. Otac Nikolaj, general-potpukovnik, takođe se borio protiv Turaka. Osnivač je grada Novorosijsk, kome je Puškin posvetio poemu „Kavkaski zarobljenik”. Baka je bila unuka velikog naučnika M. V. Lomonosova.

Prvi put je boravio u Srbiji još 1867. godine, kada mu je bilo samo 25 godina, drugi put se iz Odese uputio u Srbiju 21. jula 1876. godine. Poginuo je mesec dana kasnije, 20. avgusta 1876. godine u 16 časova kod sela Gornji Adrovac. Bio je petak, 13. dan njegovog boravka na aleksinačkom ratištu, zapisao je dr Vladan Đorđević, načelnik saniteta, koji je vodio dnevnik o dešavanjima na frontu. Šta se u međuvremenu dogodilo, zabeležio je u knjizi „Vronski, čast iljubav” nekadašnji novinar „Politikine” kuće Budimir Potočan.

Njegovi saborci su Rajevskog prvo sahranili nedaleko od bojnog polja, u manastiru Sveti Roman kod Đunisa a legenda kaže da je upravo ovde zauvek ostalo srce pukovnika. Ovde je počivao samo nekoliko dana, a onda je njegova majka Ana Mihajlovna preuzela posmrtne ostatke, koji su iz Beograda ispraćeni za Rusiju uznajveće vojne počasti. Ispraćaju je prisustvovao i sam knez Milan Obrenović.

Pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski je sahranjen pored svojih predaka u selu Razumovska, u Kijevskoj oblasti u Ukrajini. Odatle su skoro tri decenije kasnije u Gornji Adrovac stigle sadnice danas stoletnih lipa, koje su posađene duž staze koja vodi od puta do crkve podignute 1903. godine.

Plac za izgradnju crkve od seljaka je otkupila kraljica Natalija Obrenović, a brigu oko izgradnje preuzeo je niški vladika Nikanor Ružičić. Ktitor crkve, grofica Marija Rajevska, žena mlađeg brata Mihaila, nesebično je ponudila trostruko više dukata nego što jebilo potrebno za podizanje hrama. Višak novca vladika je vratio grofici.

U blizini hrama podignuta je i škola, kao poklon stanovnicima Gornjeg Adrovca od porodice Rajevski. Prema zamisli crkva i škola simbolizuju mladost i večni život. Ovaj spomen-hram je od 1973. godine pod zaštitom države. Crkva je pre desetak gdina obnovljena i ponovo osveštana. Svetu arhijerejsku liturgiju služio srpski patrijarh Pavle:„Mi smo zahvalni Rusiji koja je odgajila heroja, koji je poginuo za našu slobodu, slobodu svoje braće po veri i krvi”.

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Tagovi

Povezane vesti:

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x
()
x