Prvog maja 1935. godine prva nacionalna avio-kompanija “Aeroput” uvrstila je i Niš u svoj red letenja i to na međunarodnoj liniji koja je povezivala Srbiju, Makedoniju i Grčku.
Spartan Kruzer II registarste oznake YU-SAP nosio je naziv „Niš“
Istorija beleži da je avion kome je pripala čast da prvi poleti sa niškog aerodorma i tako uđe u istoriju, sada dugu već 90 godina, avion kompanije „Aeroput“, tipa „Spartan Kruzer II“ registarste oznake YU-SAP , a nosio je naziv „Niš“
U knjizi „Sto godina srpske avijatike u Nišu“ Milorad Petković i Dušan Senćanski, zapisali su da se niški aerodrom kod Medoševca prvi put našao na redovnoj liniji Beograd – NIŠ – Skoplje – Bitolj – Solun.
Linija se, prema podacima do kojih su došli autori, obavljala u letnjoj sezoni, od maja do kraja oktobra, novim tromotornim avionima tipa „Spartan kruzer II“ i čak i tada izuzetno starim jednomotornim avionima tipa „Potez 29-2″.
„Retko ko u Nišu zna da je treći avion „Aeroput“-a tipa „Spartan“ registarske oznake YU-SAP poneo naziv „Niš“.
Vojni aedrodom iz 1912. godine velika pomoć u izgradnji civilnog
Niš, koji se brzo razvijao kao trgovački i industrijsko-privredni centar imao je potrebu za bržim i savremenijim prevozom. Interesovanja je bilo i iz drugih većih centara tadašnje Jugoslavije da se u grad na Nišavi dođe za što kraće vreme.
Niš je imao i važan uslov koji je to omogućavao – vojni aerodrom još od 1912. godine koji je, istini za volju, deset godina posle inicijative iz Ministarstva osposobljen i prilagođen i za civilni avio-saobraćaj.
Petković i Senćanski pozivaju se na autorski tekst Đorđa Stamenkovića u tekstu “Prva nebeska krštenja” objavljen u tekstu „Narodnih novina“ iz 1988.godine:
,,Veliki doprinos razvoju civilnog vazdušnog saobraćaja u Nišu dao je Dragoljub H. Nešić – Žabota, trgovac i rezervni vazduhoplovni poručnik, koji je postavljen za prvog šefa niškog centra „Aeroput“-a.“
Zahvaljujući Nešiću, već 15. maja 1935. štampan je letak koji je pozivao Nišlije „da lete i putuju avionom“ na kome je pisalo i da „autobus“ za aerodrom polazi od „Park-hotela“ za Beograd u 6:30, a za Skoplje u 16:30 časova.
Poslovnica „Aeroput“-a nalazila se u Obrenovićevoj 35, na mestu današnje banke.
Naredne, 1936. godine godine, takođe u letnjem periodu, iz Niša se letelo za Beograd i Skoplje. U Godišnjaku jugoslovenskog vazduhoplovstva ostalo je zabeleženo da je u 1936. godine bilo više putnika na linijima Niš – Beograd i Beograd – Niš, nego na linijma iz Niša do Skoplja i obrnuto.
Nacionalni avio-prevoznik je 1939. godine ponovo u svoju mrežu linija uvrstio Niš na redovnoj liniji Beograd – Niš – Skoplje. Jedan od najzaslužnijih za to što je Niš tada stavljen na mapu linija „Aeroput“-a bio je i najpoznatiji Nišlija i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković.
Tri decenije do nove aero liniije
Narednih godina usledio je prekid razvoja civilnog vazdušnog saobraćaja na čitavoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije zbog II svetskog rata.
Niš je tek posle 30 godina, tačnije u leto 1971. godine ponovo uvršten u red letenja sada već nove nacionalne avio-kompanije „JAT“. Čarter letovi ka Tivtu i Splitu obavljeni su avionima tipa „Convair“ CV-440.
Pozitivni rezultati čarter letova, naterali su tadašnje čelnika grada da na niškoj Skupštini 1972. godine oforme preduzeće u vazdušnom saobraćaju u izgradnji – „Aerodrom Niš“ u Nišu.
Te godine je rekonstruisana pista i platforma za parkiranje aviona.
Već 1973.godine sa vojnog aerodroma obavljani su sezonski letovi za Tivat i Split, a već naredne se letelo i za Dubrovnik. Zagrebačka avio-kompanija ,,Pan Adria“ 1975. godine u saradnji sa „JAT“-om uvrstila je u svoj red letenja i aerodrom u Nišu. Te godine prevoz putnika se vršio na linijama Beograd-Mostar-Niš-Tivat, Split-Niš, Skoplje-Niš-Zagreb i Skoplje-Niš-Beograd-Titograd-Tivat.
U narednim godinama dolazi do zamiranja civilnog vazdušnog saobraćaja u Nišu sve do svečanog otvaranja civilnog aerodroma Niš 1986. godine, sletanjem prvog aviona „JAT“-a iz Beograda.
Od juna 2015. godine započinje nova era razvoja putničkog avio-saobraćaja u Nišu.
