Pandemija korona virusa donela je novu stvarnost ljudima širom sveta. Strah od neizvesnosti kako će se i kada završiti pandemija koja je do sada odnela mnogo života, ostavila je ljude u panici i nastojanju da se što pre i što bolje prilagode novom životu.
Maske, dezinfekcija, socijalna i fizička distanca…jednom rečju strah! Ovih dana sedimo kući. Sami. sa porodicom. Sa decom. Pratimo vesti i mislimo samo jedno – da korona ne zakuca na naša vrata i vrata naših najmilijih. To je sve što želimo i sve što nam je bitno, život kakav znamo stao je.
I pored toga, pritisnuti mukom i pod pretnjom korone – budimo ljudi!
Kada je COVID – 19 stigao u Srbiju suočili smo se sa mnogim izazovima i problemima koji su svakog dana bivali sve složen
Jarebica ili poljska jarebica (lat. Perdix perdix) je prirodno bogatstvo i ponos Lovačkog udruženja „Niš“. Vrsta ptice iz porodice fazana (Phasianidae) koja naseljava uglavnom područja sa umerenom klimom. Živi u Evropi i zapadnom delu Azije a poznati su i uspešni pokušaji naseljavanja ove vrste u Severnoj Americi kao lovne ptice.
Zbog lovnog pritiska, krivolova ali i prirodnog zarastanja staništa jarebica postaje sve redja. Njena populacija je u našoj zemlji već duži period u opadanju naročito u Vojvodini zbog intenzivne agraririzacije i upotrebe pesticida u poljoprivredi.
Jedna od poslednjih oaza ili kako se još naziva – Meka poljske jarebice su područja Lalinca, Lalinskih pojata, krušca i Mramora – sela u okolini Niša odnosno područja kojim gazduje Lovačko udruženje „Niš“. Ogromna brojnost, jata poljskih jarebica koja se mogu videti čim zadjete na ovo područje su prizori za mnogo skoro nestvarni. Upravo je to i razlog dolaska stranaca, svetskih dresera pasa iz Italije, Španije, Grčke, Francuske, Austrije, Poljske, Holandije…kao i održavanja, upravo ovde, renomiranih kinoloških takmičenja poput Svetskog kupa i Kupa Evrope. Na širokim poljima, u dozvoljenom periodu obuke, skoro svakodnevno se mogu sresti najbolji svetski treneri koji uvežbavaju pse za lov na jarebice, pripremajući ih za prestižna takmičenja. Po rečima dresera koji po više meseci provedu u Nišu – Niš je raj za jarebice a Srbija raj za ovaj posao.
Čak i u ovoj, 2020. godini, koja je sve samo ne obična, uz sve poteškoće oko dolaska i boravka u našoj zemlji, dreseri iz cele Evrope nisu propustili priliku da sa prvim otvaranjem granica dodju i iskoriste „jedinstveni miris“ koji samo ovde mogu naći.
Za one, van lovstva i kinologije, treba reći da populacija poljske jarebice u lovištu „Nišava“ Niš, nije kako se kaže „Bogom dana“ već treba reći da je rezultat rada, velikog zalaganja i dobrog gazdovanja Lovačkog udruženja „Niš“, lovaca grada Niša i ljuditelja prirode i životinja. Naime, stroga kontrola i praćenje stanja populacije (monitoring), prihrana u zimskim mesecima, edukovanje poljoprivrednika oko upotrebe pesticida itd., samo su neki od svakodnevnih napora da se ovo blago Srbije i Niša održi. Treba napomenuti da je ovaj napor prepoznat i priznat i od strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu – Uprava za šume kroz finansiranje projekta monitoringa i prstenovanja poljskih jarebica koji je pre par godina u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom iz Kragujevca odradjen u Nišu. Ovakvo istraživanje nikada ranije nije izvršeno u našoj zemlji a cilj mu je bio prikupljanje podataka radi praćenja brojnosti, utvrdjivanja polne i starosne strukture poljskih jarebica, merenja morfometrijskih karaktera kao i praćenja dnevnih aktivnosti i navika. Na osnovu prikupljenih podataka dolazi se do procene smrtnosti tj. preživljavanja i procene buduće brojnosti.
Na kraju kao zaključak, poruka je – Budimo ljudi i posle korone jer životinje nas trebaju!
