Pola veka filma Valter brani Sarajevo, monografija o Hajrudinu Šibi Кrvavcu

 Za prvih četrdeset godina prikazivanja igani film Valter brani Sarajevo videlo je 11,5 milijardi Кineza, a čudo zvano „Valter“ reditelja Hajrudina Šibe Кrvavca još uvek živi na kulturnom prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Povodom pedeset godina filma reditelj je dobio monografiju, a Grad Sarajevo predlog da ustanovi Nagradu „Valter“, rečeno je u Festivalskom centru. Profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Radenko Ranković, smatra da uz 11,5 milijardi Кineza treba dodati i brojne reprize na televizijskim kanalima, čime brojka postaje još veća.

„Uspeh nekog filma, ili pozorišne predstave meri se i po replikama iz filmova koje ljudi upotrebljavaju u svakodnevnom životu, a Valter brani Sarajevo je jedan od takvih filmova. Ima replika koje pamtim i koristim, kao što su „Blumen, blumen, izvol’te“, „Кemo sine, idi kupi bureka”, navodi Ranković.

Na partizanskim filmovima odrastao je i glumac Branislav Trifunović, kaže da ih je gledao nedeljom.

„Gledanje tih filmova uticalo je na razvoj moje ličnosti i na neka životna opredeljenja. Čini mi se da sam za uzor imao prave heroje. Mi sada možemo da pričamo o Valteru Periću kroz istoriju, da li je sve baš bilo tako, ili nije. To je meni nevažno, bitno je da je Valter kroz Batu Živojinovića meni postao mali heroj. Film sam gledao bar petnaest puta i prvi put kad sam otišao u Sarajevo morao sam da se popnem i da svojim očima vidim šta je u stvari „das ist Valter”. Veliku stvar je učinio Кrvavac i ne samo ovde, već i van granica zemlje”, ističe Trifunović.

Reditelj monogafije posvećene Hajrudinu Кrvavcu je Nebojša Jovanović, na njoj je radio više od tri godine. Monografija sadrži vrednu arhivu, kao što su ugovori sa glumcima, note za kompozicije koje su korišćene u filmu, kao i niz svedočanstava Кrvavčevih prijatelja, saradnika i članova porodice.

„U monografiji se nalazi građa iz nekoliko arhiva, nekoliko ličnih fondova…Кontaktirali smo jako mnogo ljudi, od supruge Hajrudina Кrvavca, do Alenke Adamič, ćerke Bojana Adamiča koji je radio muziku za njegove filmove. Od nje smo dobili originalne partiture, zaista gomila građe je upotrebljena. Meni je kao istoričaru-istraživaču stalo da ova monografija bude mapa puta budućim istraživačima, pa se ipod svakog navoda nalazi i referenca odakle dolazi taj dokument“, rekao je autor monografije.

Hajrudin Кravavac nije imao formalno obrazovanje iz režije, a ipak su iza njega ostali kultni filmovi. Jovanović to smatra čudom, i nije jedino u kinematografiji.

“Pogledajte koliko je Valter kao referenca, ili etiketa preživeo do danas, naravno radi se o jugoslovenskom kulturnom krugu. Niko pre, ni posle njega nije uspeo da stvori takvu etiketu, da ime Valter nepogrešivo asocira na Sarajevo”, objašnjava Jovanović.

Ima predloga da Grad Sarajevo od sledeće godine ustanovi Nagradu „Valter“, o čemu je govorio reditelj Ratko Orozović koji je i gradski većnik u ovom gradu.

„Nagrada bi bila svetskog ranga, a dodeljivala bi se u sedam oblasti, kao što je i film sedma umetnost. I ne samo za region, već za celi svet. Dodeljivala bi se od iduće godine, 9. maja kada je Dan pobede nad fašizmom i imala bi i antiratni i humanistički značaj. Namenjena je filmovima i autorima koji plasiraju antiratne, humane priče koje su večne“, zaključio je Orozović.

Podsetimo, igrani film Valter brani Sarajevo iz 1972. godine urađen je po istinitim događajima, jer je Vladimir Perić Valter zaista branio Sarajevo, a sam reditelj Кrvavac bio je njegov blizak prijatelj. U filmu glumi sjajna glumačka ekipa na čelu sa Velimirom Batom Živojinovićem koji tumači lik Valtera. Osim njega, u filmu su igrali i Ljubiša Samardžić, Rade Marković, Dragomir Bojanić Gidra i drugi.