Pravoslavni vernici danas započinju veliki i najstrožiji post, koji će trajati sve do Vaskrsa, odnosno 48 dana. Vaskršnji post je najznačajniji post za pravoslavne hrišćane i predstavlja pripremu za najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs koij ove godine pada 24. aprila.
Vaskršnji post koji se još naziva i Sveta četrdesetnica ili Časni post, u mnogome je strožiji od Božićnog posta. Osim uzdražavanja od vrste i količine hrane, post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli i dela.
Sam telesni post ne doprinosi duši, ako nije u skladu sa nastojanjima da se čovek promeni, da suzbije svoje nagone, da obuzda svoju volju i njene prohteve, kao i da pojača molitvu, razbukta u sebi ljubav prema Bogu i bližnjemu, da otvori dušu za praštanje i srce za pomoć drugima.
Prva sedmica Velikog posta se naziva i Čista, jer se veruje da se u tim prvim danima posta, u molitvama čuje vapaj duše koja se čisti.
Vaskršnji post podrzumeva konzumiranje hrane pripremljene na vodi, a jedino je o praznicima, poput Cveti, Blagovesti i Lazareve subote dozvoljeno jesti ribu.
U različitim krajevima Srbije u toku prve nedelje posta, poštuju se različiti običaji. Do Čistog četvrtka, u nekim mestima, običaj je da se ne jede kašikom, ognjišta se ne pale, jede se ranije spremljena hrana. Za muškarce ponegde važi pravilo da do večeri uopšte ne jedu, a devojke ne nose nikakav nakit, ne igra se i ne peva i sve je u znaku tišine. Smatra se da je veoma važno da uveče cela porodica bude na okupu.
U južnoj Srbiji na Čisti četvrtak prave se posebni kolači koji se daju stoki na Teodorovu subotu, prvu subotu Velikog posta. Tog dana ponegde se ugovaraju svadbe za dane posle Vaskrsa. U planinskim krajevima čobani slave ovaj dan kao svoj praznik.
Na kraju prve nedelje Velikog posta proslavlja se pobeda pravoslavlja i taj se dan naziva Nedelja pravoslavlja.
