Novosti: Ministarstvo tera EPS i EMS u bankrot

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp
foto: EPS.rs

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije nameće priključivanje vetroelektrana na mrežu u obimu koji bi dramatično ugrozio elektroenergetski sistem zemlje, i to ne samo finansijski, već bi ga doveo i u rizik od totalnog raspada, takozvanog blekauta, pišu „Večernje novosti“.

Osim toga, kako ocenjuje list, posledica planirane integracije objekata obnovljivih izvora energije (OIE) bi značila i enormno, višestruko povećanje cene struje za gradjane i privredu.

Navodi se da to proizilazi iz dopisa koje su Elektroprivreda Srbije (EPS), Elektromreža Srbije (EMS) i Agencija za energetiku krajem decembra uputili Ministarstvu rudarstva i energetike u koji su „Novosti“ imale uvid.

Osim što investitori dobijaju podsticaje za OIE, a EPS mora da kupi svu tako proizvedenu energiju po tržišnim cenama, jedan od najvećih problema je što je EPS odgovoran za balansiranje energije prema važećem Zakonu o korišćenju OIE. To znači da EPS mora da obezbedi obavezne rezerve za situaciju kada, na primer, nema dovoljno vetra za proizvodnju struje iz vetroelektrana.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković rekao je da je ovo jedino u interesu stranog investitora, kome se na taj način omogućava da razvija biznis i zaradjuje, dok trošak treba da snose EPS, EMS i Elektrodistribucija Srbije (EDS), država, gradjani i privreda Srbije.

U dopisu EPS-a i EMS-a se navode izvodi iz Studije integracije visokog udela OIE, u kojima se razmatraju posledice priključenje vetroelektrana do nivoa od 3,5 gigavata instalisane snage na mrežu, kao i 8,1 gigavata iz različitih obnovljivih izvora. U prvom slučaju je za balansiranje potrebno da se konstantno na rezervi drži od 700 do 1.000 megavata, a u drugom dva gigavata.

Zdravković je objasnio da te rezerve mogu da se obezbede jedino uvozom električne energije ili izgradnjom dodatnih kapaciteta. On je naveo da su vetroelektrane najnestabilnije, a za 3,5 gigavata njihove instalisane snage na mrežu, trošak balansiranja sistema kroz uvoz iznosio bi od 500 do 700 miliona evra na godišnjem nivou. Za 8,1 gigavata iz različitih obnovljivih izvora, uključujući solar i hidro, to bi bilo najmanje duplo skuplje, dakle, milijardu do milijardu i četiristo evra.

Ova situacija bi, kako je rekao, dovela do bankrota i raspada elektroenergetskog sistema, totalnog blekauta. On je zapitao i šta bi se dešavalo u situaciji da dodje do nekih vremenskih nepogoda ili kriznih situacija i da nema odakle da se uveze električnu energiju za balansiranje.

„Za 3,5 gigavata instalisane snage iz OIE, vrednost investicija je ogromna, od 15 do 20 milijardi evra“, rekao je Zdravković i dodao da to pokazuje da je u pitanju neki strani investitor.

Čitava Termoelektrana „Nikola Tesla“, koja je najveći proizvodjač električne energije na Balkanu, svih njenih 14 blokova je instalisane snage 3,5 gigavata. Ceo „Djerdap“, i srpski i rumunski, je 2,1 gigavata instalisane snage.

EPS i EMS u dokumentu poslatom 23. decembra, zahtevaju hitnu izmenu Zakona o korišćenju OIE, odlaganje primene i daljeg donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvodjače struje iz obnovljivih izvora, kao i odlaganje donošenja Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom.

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Tagovi

Povezane vesti:

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x