Više od godinu dana Više tužilaštvo nije ni pokušalo da otkrije kakvu su ulogu u prikrivanju istine o rušenju u Hercegovačkoj imali visoki državni, policijski i gradski funkcioneri Nikola Selaković, Dijana Hrkalović, Vladimir Rebić, Veselin Milić, Zvonko Kostić, Nemanja Stajić i Sonja Božović i nekada bliski saradnik Nebojše Stefanovića i vlasnik tabloida, piše nedeljnik NIN u novom broju.
Policajac Goran Stamenković, za sada jedini osudjeni zbog toga što policija nije reagovala kada su u izbornoj noći, izmedju 24. i 25. aprila 2016. “fantomi” zarobili gradjane i rušili u Savamali, u iskazu Prvom osnovnom tužilaštvu priznao je da je krivicu za tu, još uvek do kraja nerasvetljenu, aferu prihvatio na nagovor ljudi iz tadašnjeg i sadašnjeg vrha vlasti, navodi se tekstu.
U iskazu tužilaštvu, u koji je NIN imao uvid, Stamenković konkretno pominje Nikolu Selakovića, sadašnjeg ministra spoljnih poslova, koji je u vreme rušenja u Hercegovačkoj bio ministar pravde u vladi premijera Aleksandra Vučića, kao i gradske funkcionere Nemanju Stajića, aktuelnog sekretara za poslove legalizacije objekata u Beogradu i Sonju Božović, sekretarku gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove Beograda.
Uz njih, Stamenkovića su, prema njegovim rečima, nagovarali da prihvati krivicu za slučaj Savamala i visoki funkcioneri policije Dijana Hrkalović (bivša državna sekretarka MUP-a, koja je trenutno u pritvoru zbog optužbi za neka druga krivična dela), Vladimir Rebić (od decembra 2016. do istog meseca prošle godine bio je direktor policije), Veselin Milić (bivši i aktuelni načelnik Policijske uprave za grad Beograd), Zvonko Kostić (načelnik Dežurne službe beogradke policije) i Aleksandar Papić, nekada bliski saradnik Nebojše Stefanovića (u to vreme bio je ministar policije, a sada je ministar odbrane) i suvlasnik tabloida Objektiv.
Stamenković je tužiocu rekao da su mu članovi ove “pregovaračke ekipe”, u zamenu za preuzimanje krivice za slučaj Savamala, ponudili da mu pomognu da legalizuje dve nelegalne višespratnice koje je ovaj policajac gradio bez potrebnih papira u beogradskom naselju Mirijevo, koje pripada opštini Zvezdara, u kojoj je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena starih stanova 1.459 evra po kvadratnom metru.
