Najvažniji događaji u Srbiji u 2021. godini – vakcinacija, ekološki protesti, vijetnamski radnici, hapšenje Belivukove grupe

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Emitujemo listu deset najvažnijih dogadjaja u Srbiji u 2021. godini, po izboru Novinske agencije Beta:

MEDJUNARODNI DIJALOG I PREKID BOJKOTA OPOZICIJE – Iako lideri opozicionih stranaka koje su bojkotovale izbore 2020. godine nisu bili zadovoljni rezultatima pregovora sa vlastima o poboljšanju izbornih uslova, koji su se odvijali uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta, javnosti je u novembru saopšteno da će te partije učestvovati na narednim izborima. Gradjane će na izbornim listama na svim nivoima, najavljenim za april 2022. godine, očekivati i zajednički kandidati Stranke slobode i pravde (SSP), Demokratske stranka, Narodne stranke i Pokreta slobodnih gradjana. Lider SSP Dragan Djilas je najavio da će u januaru opozicija izaći sa imenima kandidata za funkcije u Beogradu i na republičkom nivou. Dijalog o poboljšanju izbornih uslova nije bio lak, a u septembru, kada je održana poslednja runda sastanka uz prisustvo evroparlamentaraca, nije izgledalo ni da će biti uspešan – budući da su opozicione partije napustile sastanak i najavile u medijima da neće učestvovati u nastavku dijaloga. Šta je konkretno dovelo do odluke opozicije da prekine bojkot dva meseca kasnije nije jasno saopšteno.

VAKCINACIJA I NASTAVAK PANDEMIJE – Iako je proleće 2021. godine donelo i početak masovne vakcinacije protiv korona virusa, što je gradjane Srbije stavilo u znatno povoljniji položaj u odnosu na gradjane mnogo razvijenijih zemalja, učinak na kraju godine nije zadovoljavajuć jer je vakcinisano svega nešto više od 58 odsto punoletnog stanovništva i čitav proces se nalazi u zastoju. Gradjani su mogli da biraju izmedju vakcina Sinofarm, Fajzer, Sputnjik V i Astrazeneka, a na kraju godine je stigla i Moderna, ali je najveći broj imunizovan kineskim cepivom. U junu je u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ počelo pakovanje ruske vakcine dok je u septembru u Zemunu počela izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina kineskog proizvodjača Sinofarm. Nakon što fabrika bude gotova polovinom 2022. godine, imaće kapacitet od 30 miliona doza godišnje. U medjuvremenu za gradjane Srbije uvedeni su takozvani zeleni sertifikati preko elektronske uprave dok su nadležni registrovali pojave i novih sojeva virusa, poput delta i omikrona. Od početka pandemije je, prema zvaničnim podacima, u Srbiji umrlo više od 12.600 ljudi. Za razliku od prošle godine, krajem 2021. nijedan domaći stručnjak nije se usudio da prognozira kada bi pandemija mogla da bude okončana.

EKOLOŠKI PROTESTI – Ekološki protesti, koji korene vuku iz dugog protivljenja izgradnji mini hidroelektrana (MHE), krajem ove godine prerasli su u opštu borbu protiv eventualnog otvaranja rudnika litijuma u Srbiji. Kulminacija problema nastala je nakon izmena zakona o eksproprijaciji i o referendumu i narodnoj inicijativi. Organizatori blokada, medju kojima su se istakli predstavnik pokreta „Kreni – promeni“ Savo Manojlović i Aleksandar Jovanović Ćuta, smatrali su da se zakoni direktno menjaju zbog projekta „Jadar“, kako bi se ubrzao otkup zemljišta i sproveo referendum kojim bi taj rudnik bio „pečatiran“ voljom naroda. Nakon dve blokade saobraćajnica širom Srbije, na kojima je došlo i do fizičkih sukoba suprotstavljenih gradjana i neprikladnih policijskih reakcija, na predlog predsednika Aleksandra Vučića skupština je povukla iz procedure usvojeni Zakon o eksproprijaciji, a obavljene su izmene Zakona o referendumu. Generalna direktorka „Rio Sava Exploration“, ćerke firme kompanije Rio tinto, Vesna Prodanović nakon objavljivanja Vučićevih odluka kazala je u intervjuu za agenciju Beta da ta kompanija planira da zastane s projektom „Jadar“ i da pozove na javni dijalog kako bi se stanovnici upoznali sa svim aspektima projekta. Deo organizatora blokada, okupljeni oko pokreta „Ekološki ustanak“ na čelu sa Jovanovićem, nakon povlačenja spornih zakona i brisanja rudnika iz Prostornog plana Loznice nastavio je da poziva na proteste, sa „ultimatumom“ da država do Božića, 7. januara, poništi sve dokumente potpisane sa Rio tintom, čime bi se i formalno-pravno ta kompanija „proterala iz Srbije“. Vučić je rekao da je ispunio sve zahteve naroda ali da taj projekat neće biti ukinut, tim pre jer ga je pokrenula vlast Demokratske stranke.

HAPŠENJE GRUPE VELJKA BELIVUKA – Dugo najavljivani obračun države sa organizovanim kriminalom počeo je 4. februara kada je policija uhapsila Veljka Belivuka, jednog od vodja navijača Partizana, zbog sumnje da je organizovao grupu koja je izvršila brojna krivična dela, uključujući i ubistva, otmice i trgovinu drogom. Hapšenje pripadnika, kako su provladini mediji prenosili, najopasnije kriminalne organizacije u Srbiji još od Zemunskog klana, praćeno je kontroverznim objavljivanjem snimaka brutalnog mučenja žrtava te grupe kao i pokušajima predstavnika vlasti da Belivuka i saradnike optuže i za pripremu atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Opozicione stranke tvrdile su kako je Belivukov klan bio povezan sa visokim funkcionerima MUP-a i kako su njegovi članovi „obezbedjivali“ Vučićevu inauguraciju 2017. godine i tukli gradjane na antivladinim protestima. Da je Belivuk bio u kontaktu sa pojedincima iz vrha MUP-a tvrdili su i pojedini članovi Srpske napredne stranke (SNS) a sve je kulminiralo sredinom oktobra hapšenjem državne sekretarke tog resora tokom mandata Nebojše Stefanovića, Dijane Hrkalović. Ona je osumnjičena za krivično delo trgovina uticajem i to u slučaju „ubistva na šinama“ 2017. u Beogradu za koje je Belivuk bio najpre osumnjičen, a potom volšebno oslobodjen i pored postojanja konkretnih dokaza da je odgovoran za taj zločin. Hrkalović je posle skoro dvomesečnog pritvora puštena na slobodu ali je krajem decembra vraćena u pritvor i to zbog opasnosti od uticaja na svedoke ali i mogućeg bekstva. Njeno ime povezivano je i sa aferom prisluškivanja predsednika Srbije zbog koje je u samoj SNS došlo do „obračuna“ sa Stefanovićem koji je na zahtev brojnih stranačkih odbora podneo ostavku na mesto predsednika beogradskog odbora SNS ali je zadržao poziciju ministra odbrane.

IZMENA USTAVA SRBIJE – Skupština Srbije usvojila je krajem 2021. godine izmene Ustava, u delu o pravosudju, o čemu će se 16. januara izjasniti gradjani na referendumu. Izmene ukidaju pravo poslanika da biraju sudije i tužioce na probni mandat od tri godine već izbor potpuno prebacuju na najviše sudsko i tužilačko telo. Parlament će birati „ugledne pravnike“ u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca. Stukovna udruženja – Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca ocenili su promene kao korak napred u odnosu na sadašnje ustavno rešenje, ali i konstatovali da će praksa pokazati da li će se sprovoditi politički pritisak na pravosudje. Malo pre toga donet je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, sa velikim zakašnjenjem, kako bi se postojeći uskladio sa Ustavom iz 2006, koji je predvideo ukidanje cenzusa prilikom izjašnjavanja gradjana o izmeni.

IZBOR NOVOG PATRIJARHA – Srpska pravoslavna crkva dobila je u 2021. godini novog poglavara kada je u februaru za patrijarha izabran mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfije. Novi patrijarh, mlad po crkvenim  merilima, rodjen je sredinom 1961. godine u Bečeju, kao Prvoslav Perić. Nasledio je patrijarha Irineja, koji je preminuo od korone. Izbor Porfirija nije bio iznendjenje i utisak je da su i vlasti priželjkivale takav ishod. Porfirije ima značajano iskustvo u odnosu sa državom jer je radio na uvodjenu svešteničke službe u Vojsku Srbije i predsedavao Republičkom radio-difuznom agencijom. Stolovanje u Zagrebu je takodje tražilo ne samo crkveno već i diplomatsko umeće. „Duhovno je čedo“ vladike bačkog Irineja, jednog od najuticajnijih u crkvi, još od vremena patrijarha Pavla. Ubrzo po izboru izjasnio se o Kosovu, rekavši da je suštinski deo Srbije i da je referendum o tome održan 1389. Medjutim, ustoličenje u Pećkoj patrijaršiji, kao tradicionalnom sedištu srpskih poglavara, ostavljeno je za neko drugo vreme pogotovo posle iskustva sa Cetinja, kada je do ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog došlo posle višednevnih demonstracija i angažovanja helikoptera Vojske Crne Gore. Povodom protesta u Srbiji krajem 2021, u kojima su blokirani putevi, patrijarh Porfirije poručio je da je sa tugom pratio sukobe do kojih je došlo. Na društvenim mrežana usledio je priličan broj negativnih komentara protivnika vladajuće koalicije jer su smatrali da je patrijarh stao na stranu vlasti.

AMERIČKE SANKCIJE – Američka administracija označila je početkom decembra biznismene Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, zajedno sa još nekoliko Srba sa severa Kosova, kao pripadnike kriminalne grupe povezane sa transnacionalnim organizovanim kriminalom. Na meti Kancelarije Ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC) našli su se i Veselinovićev brat Žarko, kao i Željko Bojić i Marko Rosić, čime je blokirana sva njihova imovina i imovinski interesi, koji se nalaze u SAD ili su u posedu ili pod kontrolom Amerikanaca. Zabranjene su im transakcije sa američkim državljanima ili unutar SAD. Ministarstvo finansija SAD tvrdi da su članovi te grupe „u dosluhu sa različitim političarima“ podmićivali kosovske carinike, kako bi omogućili siguran prolaz krijumčarima izmedju Kosova i drugih delova Srbije. Iz SAD navode i da su Zvonko i Žarko Veselinović imali dogovore sa političarima da pomognu pobedu njihove partije na izborima i da opskrbe kandidate velikim sumama novca, a da bi im političari zauzvrat omogućili kontrolu nad odredjenim oblastima za njihovo poslovanje. Tvrdi se i da su „davali donacije kako bi oprali novac stečen u kriminalnim aktivnostima“. U saopštenju se ističe i da su Veselinović i njegova grupa bili optuženi za navodnu umešanost u ubistvo kosovskog političara Olivera Ivanovića, u januaru 2018. godine.

VIJETNAMSKI RADNICI U ZRENJANINU – U javnosti su se krajem oktobra pojavile informacije da oko 500 radnika iz Vijetnama, angažovanih na izgradnji kineske fabrike automobilskih guma „Linglong“ kod Zrenjanina, živi u veoma lošim uslovima, da im plate nisu redovne, kao i da su pasoše morali da predaju poslodavcu tokom boravka u zemlji. Nevladine organizacije su ukazale na mogućnost trgovine ljudima, a slike iz kampa u kome su radnici bili smešteni ubrzo su obišle Srbiju. Stare barake bez grejanja, kreveti na sprat, kao i kupatila smeštena u dva kontejnera u kojima nema dovoljno tople vode. Usledio je i inspekcijski nadzor policije, koja je pronašla nepravilno skladištene plinske boce i burad za dizel u okviru kampa, nakon čega je zabranila njegovu upotrebu. I dok su dijametralno suprotne reportaže o stanju u kampu prikazivane na različitim televizijama, započet je premeštaj radnika u bolje uslove. Slučaj je stigao i do Evropskog parlamenta, koji je od srpskih vlasti, koja se ponašala veoma uzdržano tokom dešavanja u Zrenjaninu, zatražio da pažljivo istraži slučaj.

NOVA KRIZA NA SEVERU KOSOVA – Dogovorom Beograda i Prištine o registarskim tablicama, uz posredovanje Brisela, krajem septembra okončana je desetodnevna kriza na severu Kosova, nakon čega su se specijalne jedinice kosovske policije povukle  4. oktobra sa prelaza Jarinje i Brnjak, dok su lokalni Srbi istovremeno deblokirali puteve ka tim prelazima. Prethodno su Srbi blokirali puteve ka ta dva prelaza jer su vozači vozila sa tablicama iz centralne Srbije, po odluci kosovske vlade, morali na Jarinju i Brnjaku da uzimaju probne oznake i da plate taksu. Dogovor o tablicama podrazumeva primenu režima nalepnica, odnosno stavljanje stikera na registarske tablice srpskih gradova prikom ulaska na Kosovo, i to je privremena mera do pronalaska trajnog rešenja. Tokom kriznog perioda, po saopštenjima iz Beograda, bilo je više incidenata kao i tvrdnji da je kosovska policija tukla Srbe na barikadama što je Priština demantovala. Istovremeno, srpski zvaničnici obilazi su pripadnike Vojske Srbije u garnizonima u Novom Pazaru i Raškoj, a avioni su nadletali Jarinje i Brnjak, što je iz Prištine tumačeno kao pretnja i pravokacija.

POGIBIJA PODOFICIRA NA PEŠTERU – Stariji vodnik prve klase Vojske Srbije Dejan Stojković poginuo je 24. juna tokom priprema za najveću vojnu vežbu u 2021. godini na Pešteru, kada se u njegovom borbenom vozilu pešadije M-80 aktivirao protivpožarni sistem. Zvanični organi u prvom saopštenju su naveli da je on umro nakon što mu je iznenada pozlilo, ali je obdukcija dokazala da je on u momentu incidenta bio zdrav i da je umro od gušenja. Do kraja godine nije saopšteno šta je dovelo do aktiviranja protivpožarnog sistema niti da li postoji odgovornost vojne organizacije. To je samo pojačalo sumnje stručne javnosti da je, zarad promocije političara, insistirano da se vežba održi u nepovoljnim vremenskim uslovima i veoma visokim temperaturama, što je izazvalo aktiviranje tog sistema. Nije utvrdjena odgovornost, ili makar javnost nije o tome obaveštena, ni o drugim incidentima koji su se dogodili u vojsci ili u fabrikama vojne industrije. Tako i dalje nije jasno kako je došlo do prevrtanja na ravnom putu jednog kamiona iz sastava PVO baterije raketnog sistema Pancir S-1E, što je najmoderniji i najskuplji PVO sistem u Vojsci Srbije. Nije poznato ni ko je kriv za seriju eksplozija u fabrici vojne industrije Sloboda iz Čačka ili firme Edepro u Leštanima.

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Tagovi

Povezane vesti:

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x