Mladi sa Rajačkih pimnica: Najvažnije je da selo ponovo oživi

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti

Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Udruženje „Mladi sa Rajačkih pimnica“, koje okuplja i mlade ljude koji su se vratili iz inostranstva, pokušava da obnovi vinograde na Rajcu i promoviše turizam toga kraja, kako bi selo ponovo oživelo.

Rajačke pimnice su nastale tokom 19. i početkom 20 veka, kada je u Evropi zavladala „bolest vinograda“ filoksera (biljna vaš koja napada vinovu lozu).

Mnogi vinogradi širom Evrope su tada uništeni, ali je Negotinska krajina zbog svojih klimatskih i geografskih uslova ostala sačuvana.

Stanovnici Rajca iskoristili su ovu priliku, unapredili vinogradarstvo i tako postali nadaleko poznati po autohtonim vrstama grožđa i vina.

Međutim, nakon ovog slavnog perioda usled otežane ekonomske situacije, od sedamdesetih godina prošlog veka, mnogi stanovnici napuštaju Rajac, čime i pimnice ostaju opustošene, te danas imaju oko 50 gazdinstava u poređenju sa 350, koliko su imale početkom 20. veka.

Rajačke pimnice nalaze se na samom vrhu Rajca, u istočnoj Srbiji, i prestavljaju veliki potencijal za turizam. Udruženje „Mladi sa Rajačkih pimnica“ osnovano je pre dve godine sa ciljem da se promoviše turizam tog kraja, da se uključe mladi i vrate na selo, obnove pimnice i vinograde.

Neki od njih, kao što su Kristina Lukić i Marko Obradović koji su se vratili iz inostranstva odlučili su da obnove vinograde koje su imali na Rajcu ili da kupe neke od njih.

„Cilj udruženja je da se, pored povratka mladih na selo, sačuvaju i obnove vinogradi. Ljudi ugavnom kupuju imanja da bi pravili vikendice, retko ko dođe i kupi i vikendicu i vinograd. Nekada je sve ovo bilo pod vinogradima, a sada ih je jako malo“, rekla je agenciji Beta jedna od članova Jelena Cvetković Zagorac.

Ona je ukazala da se svi oni koji se vrate na selo suočavaju sa problemima kao što su nedostatak vode i kanalizacije, loša struja i putevi.

Nemačka saradnja u Srbiji (GIZ) i Delegacija EU u Srbiji prepoznali su potencijal za turizam u Rajačkim pimnicama i odlučili da kroz projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ obnove infrastrukturu, odnosno staze u pimnicama, reše pitanje vodosnabdevanja i električne energije.

Za ovaj projekat izdvojeno je dva miliona evra, a GIZ će raspisati tender i naći firme koje će ga realizovati.

Kako navode u GIZ-u, nadaju se da će radovi početi na jesen jer se i dalje čeka jedna od dozvola za gradnju za koju je nadležno Ministarstva građevinarstva, dok su ostale tri spremne.

U saradnji sa GIZ-om udruženje „Mladi sa Rajačkih pimnica“ je organizovalo dva studijska putovanja – jedno u Francusku a drugo u Hrvatsku, Sloveniju i Italiju. Njih nekoliko je imalo priliku da vidi kako se sela koja su slična Rajcu promovišu i kako ona postaju zanimljive turističke destinacije.

„Mlade je teško nagovoriti da žive na selu. Moramo da imamo dobar kulturni i zabavni sadržaj. Prošle godine smo napravili prvi festival vina koji se zvao Dani vina i lepog raspoloženja. Glavna zvezda je bio Marko Luis, a na manifestaciji su učestvovali i lokalni bendovi, udruženje Trag iz Negotina, čiji su članovi bili obučeni u kostime, nosili su odore, pričali o vinu, a devojke su gazile grožđe“, krekla je Jelena Cvetković Zagorac.

Udruženje planira još jedan festival vina koji će biti održan poslednje subote u avgustu ove godine. Glavna izvođač u programu festivala biće Darko Rundek, a u pripremi je i organizacija pab kvizova i raznih muzičkih sadržaja.

Pored promocije vina i gastronomskih recepata iz ovog kraja, mladi iz udruženja u sarađnji sa ugostiteljima tako prave ture za posetioce – vode ih da degustiraju vino, nude vožnju džipom do vinogada na vrhovima Rajca i pričaju o negotinskom kraju i nastanku vina.

Rajačke i Rogljevačke pimnice se nalaze na preliminarnoj UNESCO-voj listi Svetske kulturne baštine, a ovo područje je Zavod za zaštitu spomenika zaštitio kao kulturno dobro tako da nijedan objekat ne sme da menja izgled, odnosno mora da ostane autentičnog izgleda i namene.

Pimnice su izdignute na brdu i na ovom području prema rečima meštana ne sme biti septičkih jama, otpadnih voda, štala, ni mirisa od životinja „jer vinova loza traži čistoću“.

Same pimnice, odnosno podrumi za vino, su ukopani do 1,5 metar u zemlju. Kamen i zemlja upijaju sve nečistoće, pa su tako meštani pazili da pimnice budu smeštene na što višoj tački, ali i da budu blizu vinograda, kako grožđe ne bi na visokim temperaturama počelo da vri pri transportu do podruma.

Mladih iz Udruženja u promociji turizma pretvaraju vinarije u degustacione sale, a da bi primili još više turista moraju da budu završeni infrastrukturni radovi.

Na sajtu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi se da je od mnogobrojnih naselja koja su bila skoncentrisana severozapadno i južno od Negotina, ostalo svega nekoliko kompleksa vinskih podruma. Među njima su Rajačke pimnice sa oko 200 objekata, Rogljevačke pimnice sa oko 150, Štubičke sa 40 i Smedovačke sa 20.

Udruženje za turizam Privredne komore Srbije u saradnji sa udruženjem „Mladi sa Rajačkih pimnica“ nedavno je organizovalo predstavljanje turističke ponude ovog kraja za turoperatere i novinare.

„Pored toga što promovišemo destinacije i investicione potencijale Srbije, pomažemo da se razvije mala privreda, žensko preduzetnistvo, izrada suvenira, lokalna proizvodnja prehrambenih proizvoda, kao i da se gostima ponude jela po starim receptima, kao deo kulturne baštine“, rekla je sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije Tijana Maljković.

U Srbiji je prema podacima Ministarstva poljoprivrede u 2020. godini proizvedeno 22,29 miliona litara vina, a ukupno izvezeno 11,17 miliona litara u vrednosti oko 16 miliona evra. Najviše vina izvezeno je na rusko tržište, oko 6,3 miliona litara, što je 56,6 odsto od ukupne količine izvezenog vina.

Ukupna površina pod vinogradima u Srbiji, upisana u Vinogradarski registar, prema podacima za 2020. godinu iznosi oko 6.500 hektara, koje obrađuju 4.618 proizvođača grožđa.

Krajem prošle godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju za razvoj vinogradarstva u narednih 10 godina u nameri da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo prodaje domaćeg vina u Srbiji na više od 30 procenata, podstakne izvoz vina u EU i u treće zemlje i da se poboljšaju uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma.

Predviđeno da za deceniju površine vinograda koje su pod autohtonim sortama, sa sadašnjih osam odsto zasada, zauzumu 20 odsto.

Srbija ima tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima je bilo svega 6.700 hektara aktivnih vinograda.

Foto: Sbija vesti
Facebook
Twitter
Email
WhatsApp

Tagovi

Povezane vesti:

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Коментари
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
0
Voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, molimo vas da pošaljete komentar.x