Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin na konferenciji „Zajedničko delovanje hitnih službi u saobraćaju“ još jednom je poručio da se lično čvrsto zalaže za oštriju kaznenu politiku kada je u pitanju vožnja pod dejstvom alkohola ili narkotika i dodao da osobama koje voze u ovakvom stanju treba suditi kao za pokušaj ubistva.
„Ja čvrsto verujem da dokle god svaka pijana i svaka drogirana budala koja sedne za volan ne bude sankcionisana za pokušaj ubistva da nam neće bolјe. Čvrsto verujem da dok ne budemo uveli meru trajnog oduzimanja vozila za vožnju u pijanom stanju da nam neće biti bolјe i čvrsto verujem da dokle god ne budemo uveli meru trajnog oduzimanja vozačke dozvole za pijanu ili drogiranu budalu – neće nam biti bolјe. Ja čvrsto verujem da dokle god ne budemo kažnjavali ozbilјno delo blokiranje protivpožarnih puteva – neće nam biti bolјe. Čvrsto verujem da dokle god napad na vozilo Hitne pomoći, na radnika Hitne pomoći ne budemo tretirali kao ozbilјno, kvalifikovano krivično delo – neće nam biti bolјe ni jednostavnije”, rekao je ministar policije Aleksandar Vulin.
Ministar Vulin je ukazao da je na državi da sve faktore koji usporavaju i otežavaju posao Hitnoj pomoći, vatrogascima, policajcima umanji i ublaži.
„Svako od nas ima neki svoj mali deo odgovornosti i država ima svoj deo odgovornosti. U onoj meri u kojoj budemo više ulagali i finansirali, više slušali naše potrebe da bismo ih zadovolјili, u toj meri će život svakoga od nas biti sigurniji i zaštićeniji“, naveo je ministar policije i istakao da od delovanja i reagovanja hitnih službi u saobraćaju zavise lјudski životi.
„U proteklih 15 godina skoro 18.000 različitih povređenih učesnika u saobraćaju na raznim mestima, preko 1.100 nije preživelo. Ko zna koliko je moglo da preživi, od toga da smo vezali pojas, do toga da nismo blokirali protivpožarni put, preko toga da smo pustili hitnu pomoć da stigne na vreme. Niko to ne može da izračuna. Ali na nama je kao na lјudima i na nama kao državi jeste da pokušamo da bar sve faktore koji nas usporavaju i koji nam otežavaju život da ih umanjimo, ublažimo ako ne i da ih ukinemo”, poručio je ministar Vulin.
Ministar zdravlјa Zlatibor Lončar istakao je da iskreno veruje da se zajedničkim naporom svih učesnika u saobraćaju i službi koje na različite načine zbrinjavaju povređene, može spasiti veliki broj života.
„Samo u Beogradu u prvih devet meseci 2021. imali smo 16 mrtvih u saobraćajnim nesrećama, a u oktobru i novembru još osam“, rekao je Lončar i dodao da je država u prethodne četiri godine obnovila vozni park hitnih službi sa nekoliko stotina novih sanitetskih vozila.
Početkom godine, kako je najavio Lončar, stižu još 274 nova vozila, najsavremenije opremlјena koja predstavlјaju „prave male bolnice“, što će značajno uticati na brzinu i kvalitet prebolničkog lečenja pacijenata u hitnim slučajevima.
„Danas ekipe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć do povređenih u saobraćajnim nezgodama stižu u roku od 6 do 10 minuta od poziva, ali mi želimo da svuda u Srbiji bude tako. Zato imamo jasno definisan plan da napravimo četiri regionalna centra Niš, Beograd, Kragujevac i Novi Sad i da u okviru njih tu budu objedinjene sve hitne službe“, rekao je Lončar.
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić naveo je da u saobraćajnim nezgodama u Srbiji na licu mesta strada oko 60 odsto lјudi, a 40 odsto nakon toga.
„Prošle godine smo imali najmanje poginulih, 492“, rekao je Pešić i ocenio da bi oko 45 lјudi godišnje bilo spaseno delotvornijim i efikasnijim reagovanjem hitnih službi.
„Srbija je krenula da prati i razvija sistem delovanja hitnih službi, pre svega kroz Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, kao peti stub bezbednosti saobraćaja definisano je delovanje hitnih službi“, rekao je Duško Pešić.
