Njegova biografija je veoma bogata i zanimljiva. Može se reći da je svestran čovek. Po zanimanju je arheolog, radi u Leskovcu kao viši kustos i instruktor borilačkih veština, a takođe je i pisac.
Za ledene veštine počeo je da se interesuje veoma rano, kada je neprestano imao probleme sa respiratornim organima. Kako kaže, veoma često je bio izložen antibiotskoj terapiji, a pomaka nije bilo. Bolesti su se vraćale, pa je rešio da sam preuzme stvar i bavi se drugačijom vrstom medicine. Tada je počeo sa tuširanjem hladnom vodom kako bi prirodno ojačao imunitet.
„Sa osamnaest godina sam počeo da se tuširam hladnom vodom, nakon toga sam počeo da proučavam razne tehnike izdržljivosti na ekstremno hladnoj temperaturi, počeo da se bavim meditacijom na hladnoći, kao i ninđucu borilačkom veštinom, a sve to je unapredilo moje zdravlje i ojačalo imunitet.“
Vladimiru je inspiracija za ovako nešto bio ruski iscelitelj Porfirije Ivanov, koga takođe zovu ruskim ledenim čovekom, a koju je u Sibiru hodao samo u donjem vešu, kupao se u ledenoj vodi i ljude polivao ledenom vodom i uspešno ih isceljivao. Osim njega, od davnina su ovu metodu primenjivati budistički monasi. Rusi i mnogi drugi u skandinavskim zemljama.
Srpski ledeni čovek Vladimir do sada je osvojio jedanaest planina na ekstremnoj hladnoći, samo u šortsu. Na Besnoj kobili popeo se 2021. godine, na minus sedam stepeni, a sve to trajalo je oko pet sati.
„I nakon toga nisam se razboleo, već je moj imuni sistem samo jačao. Od kada praktikujem meditaciju na hladnoći, zdravlje mi je znatno bolje.“
Osim meditacije, korišćenja tehnike disanja iz joge na hladnoći, planinarenja bez odeće, Vladimir se kupa u hladnim rekama i jezerima, jer se vodi time da svako telo može samo da proizvede toplotu (termogeneza).
Sva lična iskustva vezano za ledene veštine, on je zapisao u svojoj knjizi „Ledena veština.“
Inače, Vladimir naglašava da sve što radi bazira se na naučnom sistemu, ništa nije izmislio on sam, samo se vodio nekim tehnikama iz tradicionalne medicine.
Isto tako, deo tradicije ninđucu veštine kojom se bavi, bila je šugendo praksa koja je podrazumevala izlaganje niskim temperaturama na planinama, ledu i vodi kako bi čovek testirao i ojačao svoj duh i telo. Osim toga, vežbe disanja iz joge generišu toplotu u telu zahvaljujući metabolizmu koji se aktivira.
Vladimir naglašava da telo pamti ono čemu ga učimo, a psihološke barijere su nešto veoma važno za bilo koji poduhvat.
On je uspeo da svoje telo navikne na hladnoću i naučio ga da mu to bude „prijatno“, a time pokazuje da svako može sam da stvori imuni sistem.