Naučnici su saopštili da je prošle leto u Evropi bilo najtoplije od kad se vode podaci sa temperaturama koje su bile ceo jedan stepen Celzijusa više nego prosek u protekle tri decenije.
U izveštaju koji je objavila evropska Služba Kopernikus za praćenje klimatskih promena utvrđeno je da je proleće 2021. godine bilo hladnije od proseka, dok su letnji meseci obeleženi jakim i dugotrajnim toplotnim talasima, kada su oboreni brojni novi temperaturni rekordi, uključujući do sada neviđenih 48,8 stepeni Celzijusa izmerenih na Siciliji u avgustu prošle godine.
Produžene visoke temperature doprinele su požarima između ostalog na Sibiru, u Grčkoj i u Turskoj prošle godine i stručnjaci kažu da je to povećalo verovatnoću za jake kiše, poput onih koje su dovele do smrtonosnih poplava u Belgiji i Nemačkoj u julu.
Temperature površine mora prošle godine bile su više nego u bilo koje vreme najmanje od 1992. godine u istočnom Mediteranu i delovima Baltičkog mora gde je temperatura porasla za više od pet stepeni Celzijusa iznad proseka tokom letnjih meseci.
Godišnja brzina vetra u delovima zapadne i centralne Evrope bila je među najnižom od najmanje 1979. godine, navela je Služba Kopernikus za klimatske promene. To je dovelo do smanjenja procenjenog potencijala za energiju od vetra, jednog od glavnih izvora obnovljive energije na koju računaju evropske zemlje da bi smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte pri proizvodnji struje.
Nalazi evropske agencije zasnivaju se na podacima meteoroloških stanica na zemlji i satelitskim opservacijama od 1950. godine.
Globalno, izveštaj je pokazao da je 2021. bila između sedam i pet najtoplijih godina do sada zabeleženih, u zavisnosti od podataka koji se koriste.
