Izložbom fotografija na fasadama starih kuća, u selu Pakleštica na Staroj planini svečano je otvoren Seoski dom. Dom, koji je zapravo muzej, osmislili su i opremili meštani sela zajedno sa članovima pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, a uz stručnu pomoć Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj Seoski dom. Na njegovom svečanom otvaranju bilo je deset puta više posetilaca nego što selo ima stanovnika, a tom prilikom su na spoljnim zidovima kuća izložene fotografije Milana Simonovića iz pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“.
Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole. Pošto grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za mlekaru. Tako je jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da „oživi“ Paklešticu.
„U početku je za oživljavanje sela na ovaj način bilo zainteresovano samo nekoliko ljudi, ali u međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju“, priča Bane Andonović iz Udruženja građana „Vladikine ploče“ i dodaje da, pored toga što je ovo što rade značajno za selo, veliki značaj ima i za Pirot, jer je ove godine mnogo Piroćanaca upravo plažu Jona u ovom selu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije.
Svečanom otvaranju Seoskog doma prisustvovalo je 200 ljudi, a meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na plaži Jona, a sve to kako bi u Paklešticu vratili život.
„Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja. Osim toga što će posetioci provesti lepo vreme u selu, a ostaviće i neki novac ljudima koji tu žive“, priča Andonović koji koji u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi u selu, koje trenutno ima 22 stalna stanovnika, dok u preiodu od aprila ili maja, pa do oktobra, u selu boravi još oko 10-15 ljudi.
U muzeju i vodič kroz „zelene staze“ Pakleštice
Maketama i plakatima u novom muzeju u Pakleštici predstavljen je i studentski projekat mreže Zelenih staza. Ova mreža se zapravo sastoji se od pešačkih i biciklističkih staza i više od sto elemenata kulturnih i prirodnih predela u širem okruženju Pakleštice, grupisanih u šest celina: pećine, vode, vidikovci, mikrotoponimi, kulturno-istorijske vrednosti i turistička infrastruktura, objašnjava profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić.
„Glavni cilj zelenih staza je omogućavanje pristupa i upoznavanje prirodnih i stvorenih vrednosti okruženja Pakleštice. Namenjene su posetiocima koji bi izbor staza optimizovali u skladu sa raspoloživim vremenom, fizičkom spremnosti i interesovanjima. Realizacija projekta bi podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. Podatke o stazama i lokalitetima prikupili smo uz veliku pomoć meštana sela oslanjajuci se na njihovo znanje i iskustvo. Staze i lokacije su mapirane na velikoj maketi, a lokaliteti opisani i prikazani setom kartica“, kaže profesorka i dodaje da se ovaj projekat može razvijati i u budućnosti i dopunjavati novim podacima. Takođe, navodi da razmišljaju i o predstavljanju mreže u digitalnom formatu, kroz onlajn aplikaciju koju će turisti moći da koriste pre i za vreme boravka u Pakleštici.
Ovakve akcije imaju za cilj da skrenu pažnju na različite teme i probleme, a pre svega na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj. Takođe, objašnjava, traže načine da neiskorišćenim i napuštenim objekte u selima daju nove uloge.
„Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja“, kaže Milovanović Rodić.
Prema njenim rečima, projekti u Dojkincima i Pakleštici predstavljaju rezultat integracije međusobno usklađenih ciljeva: MZ Pakleštica i MZ Dojkinci – zaustavljanje odumiranja sela, unapređenje kvaliteta života u selu I njihova obnova podsticanjem razvoja održivih turističkih aktivnosti, Arfitektonski fakultet – edukacija društveno osetljivih, odgovornih i angažovanih arhitekata sposobnih da u kolaborativnom procesu sa lokalnim incijativama formulišu, dizajniraju, prikupljaju sredstva i implementiraju održiva rešenja i pokret „Odbranimo reke stare planine“ – zaustavljanje izgradnje derivacionih MHE na rekama Stare planine (Srbije) i zaštita prirodnih resursa. Ona smatra tako udruženi mogu značajno da podstaknu pozitivne promene u društvu.
Izvor: MRCN
