Dr Nebojša Zlatković: Zašto Zdrava Srbija?

Predsednik Izvršnog odbora Zdrave Srbije u Nišu prof. dr Nebojša Zlatković upoređujući biološke i društvene promene objašnjava zašto baš „Zdrava Srbija“. On ističe da je čovek danas, zahvaljujući svom genetskom potencijalu, izborio sigurno mesto u Prirodi. Njegov biološki opstanak na Planeti više nije ugrožen od drugih životinja. Ipak, čovek je sada opterećen borbom za što viši status u društvu, za što veći standard u životu. Čovek je, kako se govorilo, postao čoveku vuk.

„Zbog sve veće opterećenosti, čovek zaboravlja na svoju prirodu, zaboravlja i na Prirodu uopšte. Sve češće zapostavlja prirodne potrebe, a sve više pažnje i vremena poklanja društvenim odnosima. Tako mnoge neprirodne fenomene definiše ili opravdava kao „ljudska prava“ koja se ne retko kose sa biološkim potrebama. Takvo stanje ne može da bude zdravo; ne može da bude održivo. Rečju, bez obzira na sva izmišljena ili nametnuta ljudska prava, ne može se stvoriti ljudsko društvo van prirodnih tokova evolucije. Svi odnose u društvu koje pokušavamo da stvorimo, moraju da budu održivi i u skladu sa prirodnim tokovima, pogotovu ako se na bilo koji način dodiruju sa prirodnim procesima“, ističe Zlatković.

On dodaje da se to pre svega odnosi na dva osnovna prirodna procesa: ishranu i reprodukciju. Ni jedna vrsta životinja na Zemlji, prema njegovim rečima, ne eksperimentiše sa ishranom. Sve jedu ono što su jele generacije pre njih. Dakle, koriste tradicionalnu hranu.

„A onda se desio čovek.

Jedino čovek proizvodi hranu za tržište. Zato je, bez obzira na sva naučna saznanja o nutritivnim vrednostima pojedinačnih namirnica, u prvi plan postavljena cena tj tržišna dobit.

Zbog sve većih obaveza u borbi za viši status u društvu i veći standard u životu, čovek danas nema vremena ni da čestito jede, a o pripremi hrane i da ne govorimo. Zato se najčešće opredeljuje za ono što smo nazvali brza hrana – šta god da to znači. Važno je da čovek ne oseća glad, kada to pojede, kako bi i dalje nastavio da radi. Da li je to baš zdravo?

Proizvođači se ne pitaju šta ljudi treba da jedu, već šta mogu brzo da prodaju i da ostvare što veći profit. Zato se u hranu dodaje veliki broj veštački sintetisanih supstanci koje priroda ne prepoznaje. One stoga postaju rizik po zdravlje čoveka. Zbog njih, nema sumnje, danas postoje mnoge retke bolesti. Ipak, ovakva proizvodnja hrane se opravdava i podržava jer se ulaže veliki kapital u sinteze različitih aditiva.
Proizvođač hrane treba da zaradi, a da li će kupac (potrošač) zaraditi neku bolest, to mnogima nije tako važno. Ipak, da li to zaista nije važno, ili još bolje: da li može da ne bude važno?“, rekao je Zlatković Niškim Vestima.

Profesor Zlatković nastavlja:

„Neko se nekada setio da kravama, kao tipičnim biljojedima, daje hranu životinjskog porekla (koštano brašno) zbog prisustva organski vezanog kalcijuma. Možda su te krave bile jače i možda su davale više mleka, ali postale su „lude krave“. Sve te životinje su kremirane da njihovi proteini ne uđu u prirodni lanac ishrane.

S druge strane, hiljadama godina čovek je razvijao poljoprivrednu proizvodnju samo na bazi podržavanja prirodne selekcije živih organizama. Kasnije smo ovladali i tehnikom veštačke selekcije tj ukrštanja gena. Stvarali smo biljke i životinje sa sve boljim tehnološkim svojstvima koje, sa stanovišta čuvanja i prerade, više odgovaraju nama, za našu ishranu.

Danas smo u stanju da vršimo i genetsko inženjerstvo, da vršimo veštačku evoluciju. Stvaramo organizme koji su „van svog vremena“. Možda bi priroda nekada i stvorila takve organizma, ali ovim putem mi stvaramo bića koja su za prirodu neprepoznatljiva i strana. Kada takve organizme uključimo u ishranu (GMO) možda neće biti problema u jednoj ili nekoliko generacija. Ipak, tako za sigurno izazivamo sudbinu i „iritiramo prirodu“. Kakav će biti njen odgovor?

Svima je jasno da neke biljke sadrže supstance koje direktno utiču na rad i aktivnost nervnog sistema čoveka. Time blokiraju njegov rad i dovode do nekontrolisanog ponašanja. Nekima možda takvo stanje prija. Ustvari svi oni znaju da to nije zdravo, ali misle (osećaju) da im takvo stanje odgovara. Tako je sve počelo sa duvanom, sa „lulama mira“. Setimo se: lule mira su pušili samo najstariji, samo pojedini vođe da bi svojim bolom i žrtvom pokazali iskrenost pri sklapanju mira.“

Zlatković kaže da danas za takvim sredstvima zaista nema potrebe i nema nikakvog biološkog ili društvenog opravdanja. Zdrava Srbija je protiv primene i legalizacije ovakvih opijata.

„Da bi smo na neki način pravili razliku u kvalitetu, sve češće koristimo sintagme „zdrava hrana“ ili „organska hrana“. Uvođenje ovih sintagmi je samo paljenje žutog signala da nam hrana više nije zdrava, da se uvećava rizik po kvalitet hrane koju jedemo. Koliko smo se samo radovali rezultatima industrijskih revolucija? Na kraju, ceo svet se uplašio od pojave ozonskih rupa i klimatskog zagrevanja. Ubrzo će se sigurno pokazati i zabrinutost pa strah od neodržive poljoprivrede i nebezbedne hrane.“

On se pita: Da li je Srbiji potrebna takva hrana? Srbija ima dovoljno prirodnih mogućnosti da se njeni građani bave klasičnom poljoprivrednom proizvodnjom i tradicionaalnim postupcima prerade; građani Srbije mogu da proizvode i jedu tradicionalnu hranu, kaže.

„Klasični proizvodi poljoprivrede se sve ređe nalaze na tržištu i stoga postaju sve skuplji, dakle, dostupniji su samo bogatijima. Da bi poljoprivreda u Srbiji bila stabilna i održiva, a time i hrana prirodno zdrava, Zdrava Srbija ima rešenja! Takođe, Zdrava Srbija podržava svaku naučnu aktivnost i naučne ideje, ali je protiv uključivanja genetski modifikovanih organizama u prirodni lanac ishrane. To svakako ne spada u tradicionalnu hranu, a tradicionalno proizvedena hrana je preduslov pravilne ishrane i očuvanja zdravlja svakog pojedinca, nacije, populacije..
Sve ove godine i milenijume život na Zemlji se održava po opštem principu polne reprodukcije, bilo da se radi o biljkama ili životinjama. Svuda postoje jasno definisani muško – ženski odnosi.“

A onda se opet desio čovek, ističe. Čovek danas i u ovom prirodnom procesu eksperimentiše i u ime takozvanih ljudskih prava remeti ovaj sklad, kaže Nebojša Zlatković.

„Homoseksualnost i slični fenomeni seksualnih devijacija jesu stvarnost današnjice. To ne može da se ignoriše, ali nema opravdanja da se na bilo koji način podržava ili favorizuje u bilo kom pogledu. Podržavanjem i favorizovanjem ovakvih odnosa šaljemo prirodi i njenoj entropiji signal da takvi odnosi imaju neku prednost i da su savremene tekovine evolucije. Da li je to baš napredak?. Da li evolucija treba da se nastavlja na tu stranu seksualnosti? Zdrav razum ima jasan odgovor. Nikako.“

„Da li želimo da ukinemo najhumanije titule: mama, tata, baka, nana, deka…Da li možemo da zabranimo da deca svoju majku zovu majko samo zato što time „iritiraju“ drugu decu koju su usvojila dva muškarca? Da li je socijalno pravo odraslih i svakako hormonalno nestabilnih osoba da žive u „bračnoj zajednoci“ veće od biološkog prava svakog deteta da živi u okviru svoje porodice? Makar ta porodica i ne bila imućna i previše srećna.
Zdrava Srbija ne može da podržava takvu poruku. Za sve ljude ima mesta na ovoj planeti, ali ne i za neprirodne odnose koji remete tokove evolucije.

U tradicionalnom smislu identiteta čoveka, između ostalog, govori se o nacionalnoj pripadnosti. Posle rođenja dete se upisuje u knjigu rođenih. Tu se upisuje njegovo biološko nasleđe ili biološka pripadnost. To podrazumeva: pol (muško, ženski), familija (prezime), porodica (ime oca i majke) ali i njegova pripadnost naciji. Bez obzira na različita tumačenja, u većini država nacionalnost deteta se određuje kao pripadnost naciji koja se nasleđuje po ocu. U nekim zemljama su shvatili da muž majke koja se porodila ne mora da bude i otac deteta, te se kao nacionalna pripadnost deteta prihvata majčina nacija. Kod mešovitih brakova roditelji mogu da se dogovore oko nacionalnog identiteta ili pripadnosti deteta. U svakom slučaju važno je utvrditi i definisati nacionalnu pripadnost.
Iz različitih, pre svega političkih i separatističkih razloga, a opet pod izgovorom ljudskih prava, sada se sve češće govori o nacionalnom opredeljenju. Mnogi ignorišu nacionalnu pripadnost svojih roditelja i uvode organizovano nove nacije po nekom lokalnom teritorijalnom principu: Vojvođani, Bošnjaci i da ne pominjemo neke druge koje su izdvojene iz postojeće nacije. To nije zdravo za opstanak bilo koje nacije. Mnogi se ponašaku kao da je nacija fudbalski klub i svako se opredeljuje za koga će da navija. Tako nekoliko godina navijaju za jedan klub, a onda jednostavno odluče da navijaju za drugi. Kod svakog popisa stanovništva se mogu opredeljivati različito. To svakako nije održivo – nije zdravo.

Po istom „pravu“ nije važno da li je neko po rođenju bio dečak ili devojčica, on može da se oseća kao pripadnik onog drugog pola ili sada čak i nekog trećeg pola. Ali eto, „može mu se“. Čemu to vodi? Da li je to uopšte neko pravo? Koliko samo ljudi (izbeglica) danas želi da se osećaju kao Nemci, Evropljani, ali to ne mogu? Ta njihova patnja ili osećanje ne daje im i pravo.“

Prof. dr Nebojša Zlatković na kraju zaključuje da je Zdrava Srbija  svesna da od proizvodnih odnosa, od stabilne i zdrave privrede, zavise svi drugi pravno-politički odnosi, i svi oblici svetli (nauka, umetnost, religija). Zato se zalaže da se obezbede zdravi odnosi u svim oblastima društva i da se ti odnose usaglase sa biološkim prirodnim procesima održanja ravnoteže. Treba koristiti sve prirodne resurse, ali nikako ne „juriti grlom u jagode“ već poštovati spiralu ravnoteže.

Ta spirala ravnoteže je važna i u političkim odnosima.

„Zdrava Srbija želi da bude balans (kontra teg) sve većem raskoraku današnje političke pozicije i opozicije u Srbiji. Za stanovnike države nije bitno da li je pozicija isuviše jaka ili je opozicija isuviše slaba. Tako ogroman jaz koji se brojčano ispoljava i na izborima, ne može da bude dobar i održiv. Ako nešto neprirodno brzo raste i izdvaja se iz celine, u nekom trenutku mora da pukne. Raspašće se samo od sebe, samo po prirodi stvari. Uvek i svuda je važno je da se održava određena ravnoteža. Tako i na nivou vlasti.

Zdrava Srbija nudi svoje znanje i iskustvo da svojim umećem održi centralnu masu društvenih odnosa u Srbiji, da se održi zdravlje (celovitost) Države i Nacije, da se uspostave sve potrebne ravnoteže u društvo, a da se održe ravnoteže u prirodi.

Srbija je zdrava samo onoliko koliko su zdravi ljudi koji žive u njoj i koliko su zdravi odnosi među njima.
Zdrav pojedinac, zdrava privreda, zdrava Nacija, zdrava Država. Sve zajedno: ZDRAVA SRBIJA! – zaključio je profesor Zlatković.“