U Novom magazinu broj 569, objavljen je drugi tekst sociologa dr Đokice Jovanovića iz serijala “Dosije Rusija”. Autor najavljuje još nekoliko sa istom tematikom jer “misli da je vreme da se objavi jedno viđenje nekih aspekata ruskih prilika, kroz vreme, kulturu i politiku”.
Đokica Jovanović – odlomak teksta, Novi Magazin, Beograd, broj 569 | 24. 3. 2022.
Neosporno je da su Rusiju obrazovali i obrazuju pedagozi, politički nedarovitiji čak i od našeg malograđanina. Nesumnjivo je da je svaki naš pokušaj da budemo samostalni nailazio na ružan otpor vlasti, bolno samoljubive i zaokupljene isključivo zaštitom svog položaja u državi… A u čemu, osim u krasnorečju i epigramima, iskazujemo naše uvređeno samopoštovanje?
Максим Горький, Несвоевременные мысли
Car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov (vladao 1894-1918) je abdicirao 16. (2) marta 1917. u korist svoga brata, velikog kneza Mihaila Aleksandrovič. Knez Mihail je je abdicirao odmah narednog dana. A svi carevi ministri su odmah uhapšeni.
Veliki knez je abdicirao jer u Dumi nije dobio većinsku podršku – podržali su ga samo buržoaski liberali.
Shvatio je da je carstvo bez budućnosti. Dana 17. marta, Rusija je postala republika.
Knez Georgij Jevgenjevič Lvov tada formirao privremenu vladu. Ni ova vlada nije bila dugog veka. Jula 1917. vladu je formirao Aleksandar Kerenski.
U vreme februarske revolucije 1917. Kerenski je izabran za potpredsednika Petrogradskog sovjeta. Bio je revolucionarni vođa koji je aktivno učestvovao u zbacivanju carskog režima.
Već 1. septembra 1917. predsednik Privremene vlade Kerenski je proglasio republiku. Imao je presudan uticaj u koalicionoj vladi socijalista i liberala.
Smatrao je da se do socijalizma može stići mirnim, parlamentarnim putem. I oktobra 1917. srušen je nejaki demokratski sistem socijalističkog revolucionara Kerenskog, a ne carski režim.
Nastavak teksta možete pročitati ovde.020-Mars-na-buducnost(1)
