Referendum nije puko izjašnjavanje građanstva o drugorazrednim pitanjima od javnog značaja, već o prvorazrednim, ističe sociolog prof.dr Đokica Jovanović. On kaže da je država pokazala da njega, kao građanina, ali i kao nosioca suvereniteta zajedno sa građanstvom u državi ne poštuje i ne priznaje njegov građanski status. “Država ne daje građanstvu suverenitet, već je obrnuto”, istakao je za Srbija Vesti.
Prof. dr Đokica Jovanović kaže da je država javna služba koja mora da pripremi referendum.
“Mora da učini svima dostupno i jasno objašnjenje o tome zašto je referendum o određenoj stvari značajan. Mora da obezbedi prostor i vreme za prethodnu javnu i stručnu raspravu. Mora da sumira rezultate javne i stručne rasprave i o tome obavesti javnost. Da li je to učinjeno? Neka čitalac sâm prosudi”.
Da referendum može lako biti puko sredstvo partijskog interesa pokazuje istorija referendumskog izjašnjavanja, objašnjava.
“U Blackwell Encyclopedia of Political Thought stoji i ovo: Plebiscit se lako može iskoristiti za utvrđivanje legitimne (pleboscitarne) diktature. Encyclopedia of Social Theory (Routledge) upozorava: Referendum može potvrditi skup zajedničkih strukturnih karakteristika, kao što su: jednopartijska diktatura, plebiscitarni legitimitet diktaturi, politička represija, snažan uticaj države na građansko društvo, ekstremni nacionalizam, rasizam”…
“Ekstremno jeste, ali valja podsetiti”, ističe Jovanović.
“Referedumom su se služili i Musolini i Hitler. Na referendumu (19. 8. 1934. godine) Hitler je potvrđen kao jedini führer Nemačke. A profesor Ričard Ros beleži: „Hitler i Musolini su održali plebiscite na kojima je odbijanje diktatorovog predloga bilo nezamislivo.“
Referendum se mora brižljivo pripremiti u potpuno otvorenoj demokratskoj atmosferi, inače se ne može nazvati “referendumom”.
Iako se u nekim slučajevima “ne zahteva da na referendum izađe više od polovine upisanih birača, stvar je ozbiljne političke kulture u ozbiljnoj državi da se referendum smatra uspešnim, legitimnim”, ističe poznati sociolog.
O drugim problemima ovog referenduma ćemo, od danas pa nadalje, tek slušati i čitati. Pa, da ponovimo, neka građanstvo prosudi o valjanosti jučerašnjih referenduma, zaključuje Jovanović.
Referendum nije “glasanje”, nego “izjašnjavanje” građana po pitanju koje je od najvećeg javnog interesa, a 16. januara su građani u Srbiji imali prilike da izjašnjavanjem sa “da” ili “ne” odgovore na pitanje “da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije”.
Iako je uz svaki glasački listić Republička izborna komisija poslala i propratni materijal koji je trebalo da bude vodič za izjašnjavanje po ovom, za srpsko pravosuđe, važnom pitanju, mnogim građanima nije bilo najjasnije šta se od njih očekuje. Referendumsko pitanje se tako pretvorilo u političko navijanje, dok je javni interes ostao u drugom planu.
Društvenim mrežama kruži i ovaj glasački listić koji sam za sebe govori o stepenu informisanosti pojedinih građana i njihovoj političkoj kulturi
