U Srbiji postoji visok stepen antipartizma i apoličnosti građana ali i blagi trend rasta spoznaje da značajnijih promena nema bez političara i političkih partija, navodi se u objavljenoj analizi istraživačko-izdavačkog centra Demostat.
Ocenjuje se da je tome doprinelo višenedeljno osipanje učesnika protesta Srbija protiv nasilja “zbog letnjih odmora i vremenskih uslova” kao i zbog “činjenice da vlast nije ostvarila gotovo nijedan zahtev” učesnika tih skupova.
“Teško je govoriti o sazrevanju političke svesti kod građana bez dubljih i obilnih sistematskih istraživanja ali se na osnovu površnih utisaka može reći da postoji blagi trend povećanja saznanja građana o tome da bez partija u politici malo šta, ako i bilo šta, može da se učini”, naveo je glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović.
Ocenio je da među učesnicima protesta ima “dosta javnih ličnosti koji su antipartijski nastrojene i koje to svoje uverenje šire među okolinom u kojoj žive i u kojoj protestuju”.
“Mene to podseća na bele listiće na nekim od prethodnih izbora, gde se jedan manji broj javnih ličnosti tako izjasnio, a onda su politički analitičari govorili da to nije strašno, da je to svega tri-četiri odsto, na nivou standardnog nezaokruživanja ponuđenih kandidata”, naveo je Mihailović.
Političke stranke u Srbiji, posebno opozicione, ne rade po njegovim rečima, dovoljno na sazrevanju političke svesti građana o tome da su upravo partije te koje mogu da dovedu do promena koje deo građana želi.
“Kao da očekuju da će to samo od sebe da se desi, da narod shvati da bez partije ne može”, kaže Srećko Mihailović za Demostat.
“Za gotovo sve ili za većinu opozicionih partija se može reći da malo, nimalo ili nedovoljno rade na komunikaciji sa građanima. One nemaju kontakt sa biračima, one očekuju da će se njihov posredan uticaj odraziti na polje birača, a nemaju forme komunikacije koje bi omogućile taj posredan uticaj jer su televizije i gotovo svi mediji na drugoj strani. Otuda je ta komunikacija slaba”, naveo je Mihailović.
Po rečima profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka Zorana Stojiljkovića, političke partije su potrebne da bi iznele promene “ali ne ovakve kakve sada jesu”.
“Nedostaje im unutrašnja demokratska struktura, viši nivo odgovornosti prema biračima i stav da je logika politike da bude uspešna i relevantna i da artikuliše odgovarajuće stavove”, naveo je Stojiljković.
Ocenio je da su u hibridnim društvima poput srpskog, promena sistema i konsolidacija demokratije mogući kombinacijom nenasilnog protestnog otpora i političkih promena.
“Politički protesti, ukoliko njihovi zahtevi i agenda nisu dovoljno precizni i ukoliko posle izvesnog vremena ne postoje politički instrumenti da se ta agenda ostvari, dožive svoju inherentnu tragiku. To znači – ostvarili se zahtevi ili ne, protesti umiru ako se ne pretvore u celovitiji pokret, koji ili preuzimaju postojeće političke partije ili se stvaraju nove”, naveo je profesor.
Visok stepen izborne apstinencije posebno je po rečima sociološkinje Vesne Pešić, izražen kod oko 30 odsto građana koji su proevropski orijentisani.
“Apstinencija upravo tih birača vodi ka slabljenju opozicionih partija, jer građani koji su na liniji politike aktuelne vlasti izlaze na izbore”, ocenila je Pešićeva.
