Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. oktobra obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, a praznik je u narodu poznatiji kao Srđevdan. Veruje se da je današnji dan granica između jeseni i zime, i da danas i divlje životinje postaju pitome.
Ova dva sveca su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana (Marko Aurelije Valerije), savladara cara Dioklecijana (286-305).
Zemljoradnici paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Ukoliko imate baštu ili gajite biljke, nemojte danas da se bavite njima.
U crkvenom kalendaru obeležen je crnim, masnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove.
U narodu se veruje da će danas biti izlečeni svi koji boluju od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da danas i divlje zveri postaju pitome i krotke.
Srđevdan je jedna od manjih slava na prostorima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, delova Hrvatske.
Slava se obeležava svakog 20. oktobra, odnosno 7. po julijanskom kalendaru, sa obaveznim paljenjem slavske sveće i pravljanjem slavskog kolača.
Srđevdan pripada slavama za koje se priprema masna hrana, izuzev ako pada u sredu ili petak .
