Veću fiskalnu odgovornost u korišćenju lokalnih budžeta ministar finansija Srbije Siniša Mali je danas tražio od oko 70 predsednika i predstavnika opština.
Mali je, kako je navedeno u saopštenju Ministarstva finansija, od njih tražio i veće zalaganje u pripremi lokalnih projekata koje podržava Evropska unija.
Na skupu “Značaj finansijske pomoći Evropske unije i pravilno trošenje sredstava” u Ministarstvu finansija Mali je istakao da je ta tema od izuzetnog značaja i za lokalni i republički nivo vlasti.
On je rekao da lokalne samouprave “strateški moraju da promene način” razmišljanja i da se oslanjaju na sopstvena sredstva više nego na republički budžet.
Lokalni budžeti su, kako je rekao, dogvornost lokalne samouprave, pa ih je neophodno realno planirati.
“Lokalne samouprave, a vas ovde ima oko 70, sve više se oslanjaju na centralni nivo vlasti. Svake godine očekujete neku budžetsku rezervu. Postalo je pravilo i svi očekuju da će država krajem godine neki deo svog novca da nađe, odvoji i podeli lokalnim samoupravama”, rekao je Mali.
Podsetio je da Republika finansira niz lokalnih projekata, kao što je izgradnja kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje voda, čak i lokalnih puteva.
On je najavio da će do kraja januara Ministarstvo finansija uraditi analizu budžeta svake lokalne samouprave i utrditi da li su u skladu sa instrukcijama Ministarstva finansija.
Mali je rekao da je stabilnost lokalnih budžeta važna, jer utiče na ekonomsku stabilnost cele države.
Po njegovim rečima, treba razmišljati i o alternativnim izvorima finansiranja koji su važni za građane, a kao jedan je naveo izdavanje municipalnih, opštinskih obveznica.
“Lokalne samouprave treba da potpuno promene način razmišljanja, operacija i finansiranja projekata. Treba da razmišljaju o novim municipalnim obveznicama, o tome kako će, s obzirom da se približavamo i idemo ka evropskoj agendi, da se prijave za bespovratna sredstva ili neka druga sredstva koja nudi EU”, rekao je on.
Dodao je da ima i pozitivnih primera lokalnih samouprava koje su već koristile sredstva EU.
Ministar je ukazao i na neophodnost da se sa sredstvima EU postupa na zakonit način, u skladu s propisima.
“Predsednik (Aleksandar) Vučić je najavio borbu protiv korupcije i ja hoću da vas upozorim da posebnu pažnju posvetite tome kada koristite bespovratna sredstva EU. Imamo već nekoliko sudskih sporova i sudskih odluka koje se odnose na neke prethodne projekte. Posebno je važno da izbegnemo zloupotrebe u korišćenju tih sredstava, kako bismo obavili svoj posao i predstavili se kao ozbiljna zemlja, kandidat za punopravno članstvo u EU”, rekao je Mali.
Ocenio je da Srbija prolazi kroz izazovna vremena i da treba razmišljati unapred i biti odgovoran prema građanima i lokalnoj zajednici.
Podsetio je predstavnike lokalnih zajednica da su odgovorni prema stabnovništvu u njima i rekao da treba da utvrde prioritete za svakodnevni život i nađu način kako da to reše.
Mali je naveo da Srbija ima ambiciozan plan da do kraja 2026. godine bude potpuno usklađena sa zakonima i regulativom EU radi prijema u Uniju.
“Mi smo posvećeni ekonomskom rastu i našim evropskim integracijama. Čuli ste predsednika Vučića, ono što treba da uradimo u naredne dve godine je ‘Reformska agenda’ ili ‘Agenda rasta u dogovoru sa EU’. Ona treba do kraja 2026. godine da nas dovede da smo u potpunosti usklađeni kada su u pitanju zakoni i propisi sa zakonima i regulativom EU. To nije cilj za 20 godina, već za dve godine”, rekao je Mali.
Istakao je da je EU najveći donator sredstava Srbiji i da je od 2001. godine do danas Srbija primila više od četiri milijarde evra bespovratnih sredstava od poreskih obveznika EU za razne, uglavnom na lokalne projekte.
Ministar je rekao i da je ekonomija Srbije druga najbrže rastuća u Evropi i ocenio da je to odlično.
