Nakon objavljivanja teksta o radu SNS kol centra i mogućoj zloupotrebi ličnih podataka svih građana, iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navode da oni ne mogu da reaguju. Ipak, nekadašnji Poverenik Rodoljub Šabić smatra suprotno, objavio je CINS.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je prethodno objavio tekst o kol centru SNS-a, u kojem smo izneli sumnje da se u njihovim bazama nalaze podaci poput JMBG-a, adrese i biračkog mesta građana. Kao dokaz smo objavili i fotografiju baze i koje podatke ona ima. Prema rečima izvora sa kojim je CINS pričao, a koji je upoznat sa radom kol centra, u toj bazi se nalazi svako od nas, bez obzira za koga glasamo.
Nakon što smo pitali Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da li će reagovati na ovo, iz njegove kancelarije nam je stigao odgovor da to nije moguće.
„Iz teksta koji ste objavili ne može se zaključiti da li su spiskovi koji sadrže podatke građana proistekli iz baze članstva i simpatizera koje svaka politička stranka ima ili iz nekih drugih baza podataka te ne postoji pravni osnov da bi Poverenik mogao da reaguje u konkretnom slučaju“.
Međutim, nekadašnji Poverenik Rodoljub Šabić smatra drugačije.
„Naravno da se ne zna, ali je valjda to razlog da se proveri. Definitivno postoje indicije da bi to mogla biti baza podataka koja nije nastala, kako to uobičajeno stranke objašnjavaju, u akcijama od vrata do vrata ili prikupljanjem na štandovima i partijskim skupovima ili konferencijama.“
Šabić podseća na slučaj od pre pet godina kada su penzioneri u Srbiji dobili pismo koje je potpisao Aleksandar Vučić, sa oznakom Srpske napredne stranke (SNS) na koverti. On je tada, kao Poverenik, podneo krivičnu prijavu protiv NN lica iz Fonda PIO zbog sumnje da su lične podatke penzionera dali ovoj stranci.
Za CINS objašanjava da je to i sada moguće – Poverenik može da proveri da li su lični podaci građana u SNS kol centru došli iz institucija.
„Za slučaj da je sumnja osnovana, tu ne samo da ima osnova za intervenciju Poverenika (u kol centru, prim. nov) i zabranu dalje obrade tih podataka, nego i za dalju intervenciju tužilaštva“, objašnjava Šabić i dodaje da, ako se te sumnje potvrde, može da reaguje tužilac.
„Onda se radi o krivičnom delu iz člana 146. Krivičnog zakonika (neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka) i tu ima mesta i za intervenciju tužioca.“
On smatra da je tumačenje Poverenika „usko i rigidno“ i da svakako ima mesta da se, u najmanju ruku, provere te sumnje.
Podsetimo, Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija koja se, između ostalog, bavi zaštitom privatnosti i podacima o ličnosti, je ranije za CINS rekla da bi ljudi koji rade sa bazama trebalo da imaju obuku za rad sa osetljivim podacima.
„Ako je zaposlen, njemu to stoji u ugovoru o radu ili postoje neke interne procedure koje te obavezuju da moraš da čuvaš poverljivost podataka.“
Izvor sa kojim je pričao CINS kaže da oni ovakvu obuku nisu imali.
Toskić je rekla i da je veći problem što ta baza postoji, naročito ako je ona kopija biračkog spiska.
„Svrha te baze (biračkog spiska, prim.nov) je sprovođenje izbora, nije politička propaganda. Nijedna stranka to ne može da ima. (…) Ona može da pravi bazu nekih svojih sigurnih glasova, pod nekim svojim kriterijumima i da ima saglasnost ljudi čije podatke obrađuje.“
Prema informacijama koje je CINS dobio od izvora, posao je podeljen na one koji zovu takozvane kapilarne glasove, i manji broj onih koji unose podatke u bazu i proveravaju ih.
