4Izrada Nacrta fiskalne strategije za 2023. sa projekcijama za 2024. i 2025. za vođenje fiskalne politike pod objektivno ograničavajućim okolnostima rata u Ukrajini, energetske krize i pre formiranja nove vlade Srbije je dobar signal da i u uslovima povećane neizvesnosti postoji institucionalna stabilnost, ocenio je danas Fiskalni savet.
Savet je u Mišljenju o tom dokumentu, koji je juče usvojila Vlada Srbije naveo da je “najbitnija poruka nove strategije da se i pored rastućih neizvesnosti u srednjem roku ne odustaje od stabilizacije budžeta i umanjenja javnog duga”.
Vlada Srbije je, kako je istaknuto, pokazala da ima jasne smernice za upravljanje budžetom i javnim dugom i da na svojoj “agendi” zadržava sprovođenje strukturnih reformi u srednjem roku.
Strategijom je planirano da se deficit konsolidovane države u narednim godinama postepeno smanjuje, sa tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2022. na 1,5 odsto u 2023, zatim na jedan odsto u 2024. i na kraju na 0,5 odsto BDP-a u 2025. godini.
Dostizanje takve putanje fiskalnog deficita Fiskalni savet ocenjuje kao dobar strateški cilj jer deficit od 0,5 odsto BDP-a, kom se teži u srednjem roku, predstavlja trajno održivu visinu budžetskog deficita koji bi garantovao dugoročnu stabilnost javnih finansija.
“Ovakva putanja umanjenja fiskalnog deficita vodila bi i ka postepenom smanjivanju javnog duga u BDP-u, koji bi na kraju 2025. trebalo da se spusti na oko 50 odsto BDP-a”, ocenio je Savet.
Postepeno smanjivanje prevelikog javnog duga koji je trenutno na nivou od oko 55 odsto BDP-a sad je, kako je navedeno, naročito važno i zbog gotovo izvesnog rasta kamatnih stopa.
Ističe se da ukoliko Srbija ne smanji javni dug, sadašnji budžetski rashodi za kamate od oko milijardu evra relativno brzo će se povećavati u narednim godinama zbog rasta troškova zaduživanja, što će biti sve veći neproduktivni rashod države koji će vršiti još snažniji pritisak na javne finansije zemlje.
Najveći propust Strategije je to što je podbacila u analizi fiskalnih rizika i problema javnih preduzeća iz sektora energetike, Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije (EPS), smatra Savet.
“Iako Strategija dosta pažnje posvećuje globalnoj energetskoj krizi, u njoj se ne prepoznaje to da je ključni razlog zbog kog je ta kriza snažno pogodila Srbiju dugogodišnje loše upravljanje domaćim javnim preduzećima iz energetskog sektora”, naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da Srbijagas godinama kasni sa izgradnjom skladišta gasa dovoljnog kapaciteta, a pritom je čak i postojeće skladište nespremno dočekalo grejnu sezonu.
Ti propusti su, kako je ocenjeno, već koštali budžet oko 500 miliona evra, oko 300 miliona evra u 2021. i dodatnih oko 200 miliona evra u 2022. godini i vrlo je verovatno da će Srbijagas nastaviti da bude, nešto manji, budžetski trošak i u narednim godinama.
Ogromne probleme usled dugogodišnjeg lošeg upravljanja i nedovoljnog ulaganja u proizvodne kapacitete i distributivnu mrežu ima i EPS i to je, kako je navedeno, glavni razlog zbog kog EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa se struja sada mora uvoziti, po veoma visokim cenama.
“Troškovi EPS-a zasad su se pokrivali kreditima koje je preduzeće uzimalo i još se nisu prevalili direktno na budžet, ali predstavljaju ogroman fiskalni rizik”, naveo je fiskalni savet.
