Predsednik Pravnog saveta Narodne stranke, advokat Slobodan Doklestić izjavio je da je jedine zakonske garancije Rio Tintu za iskopavanje litijuma u Srbiji dala sadašnja vlast 2015. godine novim Zakonom o rudarstvu i njegovim kasnijim izmenama.
“Potpuno su neosnovani navodi predstavnika aktuelne vlasti da su, tobože, ‘oni bivši’ dali Rio Tintu bilo kakve zakonske garancije. Jedina preostala regulatorna neizvesnost za Rio Tinto proizlazi iz Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, koji su doneli upravo ‘oni bivši’ još 2004. godine”, naveo je Doklestić u autorskom tekstu objavljenom u listu “Danas”.
“Ovaj zakon aktuelna vlast još nije stigla da izmeni, iako je to bilo najavljivano više puta”, dodao je Doklestić.
Doklestić je naveo da bi u slučaju spora pred medjunarodnom arbitražom bile veoma značajne odredbe relevantnih zakona o tome da li su Rio tintu i od kada bila garantovana eksploataciona prava u Srbiji po osnovu odobrenih geoloških istraživanja.
“Do poslednjih zakonskih rešenja to nije bio slučaj. Sada sve zavisi od odobrenja studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat ‘Jadar'”, dodao je Doklestić.
Doklestić je podsetio da je Rio Tinto počeo istražne radove početkom dvehiljaditih godina kada je na snazi bio Zakon o rudarstvu iz 1995. godine, po kojem nosiocu istražnog prava, odnosno imaocu odobrenja za geološko istraživanje, nije bilo garantovano da će po sprovedenom geološkom istraživanju dobiti i odobrenje za eksploataciju.
“Davanje odobrenja za eksploataciju je bilo višestruko uslovljeno diskrecionim aktima državnih organa, uključujući i saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Isto rešenje je zadržano i u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji je donet 2011. godine”, naveo je Doklestić.
Tim zakonom, kako je dodao, bilo je propisano da se “nosiocu istražnog prava može, ali ne mora, dati eksploataciono pravo i to uz uslov prethodnog pribavljanja saglasnosti ministarstva zaštite životne sredine”.
“Dakle, prema tim zakonskim rešenjima, država je imala pravo da, po okončanom procesu geološkog istraživanja, diskreciono odluči da li će ili neće odobriti eksploataciju odredjenih mineralnih rezervi uzimajući u obzir sve aspekte te odluke, uključujući, naravno i pitanje zaštite životne sredine”, naveo je Doklestić.
Doklestić je dodao da su sve rudarske kompanije koje su u to vreme odlučile da sprovode geološka istraživanja u Srbiji, uključujući i Rio Tinto, toga bile svesne i prihvatile su da rade u Srbiji pod tim uslovom, iako “zbog toga nisu bile srećne”.
“Pravna situacija se drastično menja 2015. godine kada je donet novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je nakon toga nekoliko puta menjan, a poslednji put u aprilu 2021. godine”, objasnio je Doklestić.
“Ovim zakonom je uvedeno nekoliko suštinski bitnih novina. Eksploatacija litijuma je predvidjena kao delatnost od ‘strateškog značaja’ za Srbiju, te je dozvoljena mogućnost eksproprijacije nepokretnosti u korist privatnog privrednog subjekta koji je nosilac istraživanja ili eksploatacije ove mineralne sirovine. Do tada to nije bilo moguće”, dodao je Doklestić.
Doklestić je naveo da je novim zakonom ukinuto diskreciono pravo države da odluči da li će ili neće odobriti eksploataciju neke mineralne sirovine, već je nosiocima istražnog prava “garantovano da će po okončanju geološkog istraživanja dobiti eksploataciono pravo ako to žele”.
“Za dobijanje eksploatacionog prava se više ne zahteva ni saglasnost ministarstva zaštite životne sredine, već se umesto toga samo traži ‘akt kojim se propisuje obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu'”, dodao je Doklestić.
“Konačno, izričito je propisano da nosilac odobrenja za eksploataciono polje i/ili eksploataciju ima pravo da dobije odobrenje za izgradnju rudarskih objekata i/ili izvodjenja rudarskih radova u skladu sa ovim zakonom”, zaključio je Doklestić.
