Vlasnici pšenice, kukuruza i ulja u Srbiji zbog kvotama ograničenog izvoza, nisu uspeli da izvezu viškove i oslobode skladišta, a time ni da obezbede dovoljno novca za kupovinu žitarica i uljarica iz ovogodišnjeg roda, rekla je danas direktorka poslovnog udruženja Žita Srbije Sunčica Savović.
Ona je za agenciju Beta rekla da je za izvoz i zalihe preostalo 900.000 tona pšenice, a da je od jula prošle godine do juna ove godine izvezeno 1,12 miliona tona pšenice, računajući i onu koja je prerađena i prodata kao brašno.
“Ove godine ćemo imati rekordne zalihe pšenice od 700.000 tona jer će se u međuvremenu izvesti određena količina, po osnovu zahteva za jun i posebnih zaključaka Vlade za izvoz u Italiju, Albaniju i Severnu Makedoniju”, rekla je Savović.
Dodala je da je za izvoz i završne zalihe preostalo i oko 800.000 tona kukuruza, a da su skladišni prostori uljara puni, rafinisanog i nerafinisanog ulja.
Vlada Srbije zabranila je 11. marta izvoz brašna, pšenice, kukuruza i rafinisanog jestivog ulja. Posle pritiska izvoznika 20. aprila su odobrene kvote, pa je u maju dozvoljen mesečni izvoz od 220.000 tona pšenice, 150.000 tona kukuruza i osam miliona litara rafinisanog suncokretovog ulja.
Junske kvote za pšenicu i kukuruz ostale su na istom nivou, ali je izvoz suncokretovog ulja ponovo zabranjen.
“Novac vlasnika tih poljoprivrednih proizvoda zarobljen je u robi, pa je likvidnost njihovih firmi niska i pitanje je koliko će moći da kupe žitarica i uljarica iz ovogodišnjeg roda”, rekla je Savović.
Dodala je da je novi problem i to što već drugu nedelju za redom padaju cene kukuruza i pšenice zbog čega će i prihod biti manji.
Savović je rekla da se ove godine očekuje prinos pšenice od oko tri miliona tona i da će biti veliki problem smestiti je, kada silosi nisu ispražnjeni.
U Srbiji, kako je istakla, nema tačnog i skorijeg popisa skladišta, a prema popisu od pre desetak godina skladišni kapaciteti za žitarice su bili na 4,5 miliona tona, a proizvede se oko 12 miliona tona žitarica i uljarica, “te su skladišta u ovom trenutku sve, osim spremna da prihvate novu robu”.
To, kako je rekla, upućuje na zaključak da će skladišta biti prenatrpana što povećava rizik od štetočina.
Osim toga, ulje može, kako je istakla, nakon dugog “ležanja” da izgubi karakteristike i upotrebnu vrednost.
“Imamo informaciju da su luke Bar u Crnoj Gori i Drač u Albaniji zatrpane uljem iz Ukrajine i da vlasnici samo čekaju kupce kako bi se nalepile etikete po potrebi”, rekla je Savović.
Trenutne zalihe rafinisanog i nerafinisanog ulja u skladištima su prema njenim rečima 40.000-45.000 tona, a ove godine se očekuje rod suncokreta od oko 735.000 tona, što je ekvivalent oko 300.000 tona suncokretovog ulja.
“U Srbiji se godišnje troši između 80.000 i 100.000 tona”, rekla je Savović.
Udruženje Žita Srbije traži ovih dana sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije kako bi predložili da se kvote za izvoz modifikuju.
Savović je rekla da su vlasnici žitarica i uljarica svesni da je u ovim okolnostima nerealno od Vlade Srbije tražiti slobodan izvoz, ali da bar treba utvrditi fleksibilnije kvote za izvoz koje bi omogućile bolju organizaciju logistike sa kojom od početka uvođenja kvota za izvoz ima velikih problema.
