Privredni sud u Zaječaru doneo je presudu kojom je kompanija Ziđin Koper (Zijin Copper) novčano kažnjena u iznosu od dva miliona dinara, a odgovorno lice 150.000 dinara zbog izgradnje rudarskog objekta na nadvišenju flotacijskog jalovišta “RTH” u Boru, saopštila je danas nevladina organizacija “Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu” (RERI).
Presuda je doneta, kako je navedeno, po prijavi koju su podneli RERI i Društvo mladih istraživača (DMI) Bor, zbog kršenja odredbi Zakona o rudarstvu i energetici i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.
“Kompanija Ziđin rudarske i građevinske objekte po pravilu gradi bez dozvola, a u sudskim postupcima koji su pokrenuti zbog nelegalne gradnje se brani da su radovi bili hitni, jer bi bez istih došlo do ugrožavanja ljudi i ekološke katastrofe”, piše u saopštenju.
Istaknuto je i da kineska kompanija ni u jednom slučaju nije osporila činjenicu da je gradila bez dozvole, već to opravdava na različite, kako je navedeno, “često apsurdne” načine.
Iz RERI-ja su ukazlu da na primer, Ziđin u svakom sudskom postupku naročito ističe “da je proces dobijanja dozvola pred državnim organima dugotrajan”, kao i da osim izjava odgovornog lica, ta kineska kompanija ne dostavlja nijedan dokaz za takve tvrdnje.
“Ne iznenađuje da se kompanija pred sudom brani na ovaj način, s obzirom da je do sada isti sud prihvatao ovakvu odbranu, te je Ziđin-u izricao novčane kazne ispod zakonskog minimuma”, navedeno je u saopštenju.
RERI je podsetio da je kompanija Ziđin u prethodne tri godine osuđena šest puta zbog nelegalne gradnje, bez potrebnih dozvola Ministarstva rudarstva i energetike, od čega je, kako su naveli, pet puta osuđena ispod minimalne zaprećene kazne, dok joj je jednom izrečena minimalna zakonska kazna.
Zakonom propisana kazna za izgradnju rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova bez odobrenja je od 1,5 miliona do tri miliona dinara.
“Ziđin je ove ‘hitne’ radove sprovodio više od godinu dana, a RERI i DMI iz Bora su se u više navrata bezuspešno obraćali inspekcijama Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva, koje do danas nisu preduzele ni jednu aktivnost kako bi sprečile kompaniju da izvodi radove bez potrebnih dozvola i saglasnosti”, piše u saopštenju.
Iz RERI-ja su naveli da je kineska kompanija podnela zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, što je, kako su ukazali olakšavajuća okolnost, ali smatraju da je “studija izuzetno lošeg kvaliteta i ne sadrži osnovne elemente propisane zakonom”.
“Ni kompanija, ni Ministarstvo zaštite životne sredine uopšte ne uzimaju u obzir specifičnu lokaciju i strujanje vetrova, te činjenicu da se odlagalište nalazi iznad grada zbog čega se prašina sa jalovišta koja sadrži teške metale raznosi na grad, pri čemu su naselja u neposrednoj blizini naročito ugrožena”, naveo je RERI.
Inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor Toplica Marjanović je rekao da je jalovište formirano u površinskom kopu čija eksploatacija je završena i da je projektima RTB bilo predviđeno da se flotacijska jalovina deponuje do kote okolnog terena i nastavi na drugoj lokaciji, ali da je nadvišenje iznad nadmorske visine najbližih delova grada.
“Pravo rešenje bi bilo primena nove tehnologije obrade flotacijske jalovine i prestanak njenog deponovanja na površini. Nastavljanje nadvišivanja jalovišta nije u funkciji zaštite životne sredine, već isključivo u korist kompanije koja time umanjuje troškove proizvodnje”, kazao je Marjanović.
Upozorio je i na činjenicu da depresija koja treba da prihvati poplavni talas u slučaju akcidenta (pucanja brane) više ne postoji, jer je veći deo ispunjen rudarskim otpadom, koji je tu deponovan bez odgovarajuće studije o proceni uticaja na životnu sredinu i dozvola.
Takođe, dodao je i da bi u slučaju izlivanja deponovne jalovine ona dospela u Borsku reku i ugrozila selo Slatinu koje se nalazi nizvodno.
Advokat RERI Ljubica Vukčević ocenila je da je zabrinjavajuće što nadležna tužilaštva i sudovi ne razmatraju i ne uzimaju u obzir opasnost, koju kako je navela, nezakonite aktivnosti kompanije uzrokuju po živote i zdravlje ljudi i životnu sredinu.
“Sudski postupci ovakve vrste su od velikog društvenog značaja i u njima se kompaniji ne smeju činiti ustupci, a naročito joj se ne bi smela ublažavati kazna. Ovakvom praksom suda i neadekvatnim kaznama kompanija se motiviše da nastavi sa kršenjem zakona Srbije”, rekla je Vukčević, piše u saopštenju.
