Žetva pšenice u Srbiji je završena, a poljoprivrednici su najveći deo roda uskladištili kako bi čekali rast cene sa sadašnjih 20 do 22 dinara po kilogramu i smanjili gubitke u proizvodnji koji iznose i po 10-15 dinara po kilogramu.
Poljoprivrednicima ne stiže ni novac od subvencija po hektaru, neki nisu dobili ni prvih 9.000 dinara od ukupno 18.000 dinara, jer je država povećala taj iznos sa prošlogodišnjih 9.000 dinara po hektaru za još toliko.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je za Betu da su poljoprivrednici relativno zadovoljni prinosima pšenice u ovoj godini od oko pet-šest tona po hektaru u Vojvodini, ali da ni to ne može da pokrije gubitke zbog niske cene, a posebno proizvođačima u centralnoj Srbiji gde su prinosi upola manji.
“Oko 80 odsto pšenice iz ovogodišnjeg roda je uskladišteno da sačeka eventualni rast cene. Samo poljoprivrednici koji su uzimali seme i đubrivo na kredit morali su da prodaju pšenicu po 22 dinara po kilogramu da bi vratili taj dug”, rekao je Jakšić.
Dodao je da je proizvodnja pšenice na hektaru zemlje, kada se primene agrotehničke mere, prošle jeseni koštala 170.000-180.000 dinara, pa ako bi se računalo da je prinos maksimalan od šest tona i da je cena 30 dinara, tek u tom slučaju bi troškovi bili pokriveni.
Kako je, prema rečima Jakšića, cena pšenice 22 dinara po kilogramu, za maksimalan prinos od šest tona proizvođač dobije 132.000 dinara, a uložio je najmanje 170.000 dinara.
Jakšić je rekao da većina poljoprivrednika još nije dobila subvenciju od dodatnih 9.000 dinara po hektaru, a on ni prvih 9.000 dinara, iako se registrovao u e-agraru prvi dan kada je počeo da se primenjuje, sa obrazloženjem ministarske poljoprivrede Jelene Tanasković da će procedure biti jednostavnije, a isplata brža.
Predsednik udruženja Pančevački ratari Jovan Negovan rekao je da su i poljoprivrednici tog područja većinu pšenice ostavili u skladištima.
“Uglavnom su svi ostavili pšenicu na lager, osim baš onog koji nije mogao da preživi, pa je prodao neku malu količinu dok ne stigne suncokret da može da ga proda. Prošle godine, kada je cena pšenice bila 45 dinara po kilogramu, država je zabranila izvoz i upropastila poljoprivrednike, ne za prošlu i ovu godinu nego za narednih 10 godina”, rekao je Negovan.
Dodao je da je zbog toga Srbija ispala sa liste zemalja sa izvoznim potencijalom za pšenicu.
Ocenio je da je Srbija neozbiljna država kada je prošle godine zabranila izvoz uprkos postojanju međunarodnih ugovora sa kupcima.
“Sada se pšenica slabo izvozi, mala količina ide u Italiju. Mi smo tražili da država utvrdi cenu od 35 dinara po kilogramu. Naše tržište je bilo luka Konstanca odakle je pšenica išla u razne delove sveta, a sada je tamo puno ukrajinske pšenice. Mi smo, zbog zabrane izvoza, izgubili i tradicionalne kupce iz okolnih zemalja”, rekao je Negovan.
On je kazao da ni članovi njegovog uruženja nisu dobili drugu tranšu subvencije po hektaru od 9.000 dinara.
“Verovatno će isplatiti kad bude novca, u decembru, ‘za skijanje'”, rekao je Negovan.
Za cenu pšenice je, kako su rekli stručnjaci, karakteristično da ima velike oscilacije. Prosečna cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu, u junu 2008. godine iznosila je 19,26 dinara po kilogramu, a neposredno posle žetve cena je pala 22 odsto, na 15 dinara, a zatim na 9,50 do 10,50 dinara po kilogramu.
