Biljana Vujović, poznata i kao Bilja Bajka, jedan je od retkih (ako ne i jedini) doktor dramske audio-vizuelne umetnosti u Srbiji za koga u sistematizaciji nema radnog mesta. Vujović je u Lutkarskom pozorištu u Nišu glumica, iako već petu godinu ima doktorsku diplomu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Za Srbija vesti kaže da se protiv nje u matičnoj kući vrši “mobing najgore vrste”, jer joj se od 2015. godine uskraćuje pravo na rad.
Biljana Vujović se umetnošću bavi više od 35 godina. U svojoj karijeri bila je glumica, nekoliko godina je na lokalnoj Gradskoj televiziji imala veoma popularnu dečiju emisiju po kojoj je dobila nadimak Bilja Bajka, a ovaj nadimak prati je do današnjih dana. U svojoj bogatoj umetničkoj karijeri bila je u jednom mandatu upravnik niškog Lutkarskog pozorišta, a od 2008. do 2012. godine i na čelu velikog, niškog Narodnog pozorišta.
Po završenom upravničkom “stažu” u najstarijem teatru ovog dela Srbije, Bilja Bajka se vraća u svoje matično, Lutkarsko pozorište u kome je kao glumica zaposlena još od 1988. godine. Tada i počinju problemi koje godinama ne može da reši, jer joj obrazovanje koje je stekla u međuvremenu, matična kuća ne priznaje.
Posle završenog Filozofskog fakulteta (odsek za srpski jezik i književnost) Vujović je završila specijalizaciju na sofijskoj Akademiji za lutkarsku umetnost kod profesora Atanasa Ilkova. Za svog profesora i mentora kaže da je jedan od osnivača bugarskog fakulteta, “veliko ime lutkarstva kod koga su završili najveći bugarski reditelji, poput Saše Morfova”.
“To mi je imponovalo i puno značilo. Otvorilo mi je novi svet u umetničkom izrazu. Međutim, kad sam se vratila na svoje radno mesto, kada je nastala potreba da se sitematizuje mesto reditelja, jednostavno sam bila ignorisana. I to traje godinama. Ja sam u zapećku”, objašnjava.
Da apsurd bude veći, ovo školovanje je Biljani omogućila stipendija koju je dobila od Grada Niša.
“Niš je tada prepoznao da lutkarskih reditelja nema, da je potreba velikog grada da ima svog, školovanog reditelja. Imamo jedan nonsens u zemlji, a to je da imamo svoja lutkarska pozorišta stara i po sto godina, a nemamo svoj obrazovni sistem, kadar i školu. To je večiti problem koji je stalno bio kritikovan na okruglim stolovima, ali eto šta se dešava sa školovanim ljudima, ističe rezignirano rediteljka.
Energična i željna znanja, Bilja Bajka 2012. godine upisuje doktorske studije u Beogradu koje uspešno završava 2017. godine, nakon pet godina provedenih na relaciji Niš-Beograd. Doktorska teza koju je branila i odbranila bila je “Ulični lutkarski teatar za odrasle”.
“Mislim da čovek uvek mora da radi na sebi, da se izgrađuje, da uči, da pomera svoje umetničke kapacitete i da raste kroz to znanje”, ističe.
Malo svetlo na “kraju tunela” desilo se 2015. godine kada je u svom Lutkarskom pozorištu dobila šansu da režira predstavu za decu “Crvenkapa”. Ova predstava je nakon nekoliko izvođenja skinuta sa repertoara, Vujović ističe da je to jedina “zabranjena predstava za decu u Srbiji”. I danas, posle sedam godina, tvrdi da “stoji iza Crvenkape”.
“Tek se sada pokazalo koliko je ta predstava bila vizionarska. Deci danas prete pedofili , dileri droge i trgovci ljudima. Iako radimo za decu, moramo da osvetlimo prave teme na pravi način. Današnjoj deci ne treba predstava koja je šarena laža i koja ih ne uči ničemu. U “Crvenkapi”, koja je moje čitanje ove bajke, pokazala sam ko je sve danas “vuk” i koja su to opasna mesta i društvene anomalije. Naravno, na jedan primeren način prilagođen dečijem uzrastu”, dodaje.
Uloga reditelja nije da se doslovno prenosi tekst ili scena iz neke bajke, već da se pošalje poruka i da se priča aktuelizuje, to je objašnjenje zašto su i danas popularna dela klasične literature koja traju vekovima, smatra Bilja Bajka.
“Predstava je doživela uspeh na premijeri, međutim bilo je tu svega od ljudi i kolega iz samog pozorišta, tako da je zabranjena. To govori o nama, mentalitetu, strahovima i nasilju koga često nismo svesni. To su uradili odrasli, ne deca”, kazala je.
Od 2015. godine do danas, Biljana Vujović obraćala se gradonačelnicima Niša, resornim većnicima za kulturu, međutim niko nije želeo da se pozabavi njenim pitanjem i svi njeni dopisi ostali su bez odgovora.
“Nejasno je zašto niko ne želi da pomogne, ako znamo da bi to na godišnjem nivou bila ušteda od minimum 2 miliona dinara, jer se angažuju i iz gradske kase plaćaju gostujući dramski reditelji. Svi smo na gubitku; deca, pozorište, Grad Niš i naravno ja, kao neko kome je uskraćeno osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na rad”, zaključuje Biljana Vujović.
