Da se nije desila ova ultrasenzacionalistička megaplanetarna šarada koja je promenila svet u prethodne dve godine, i da se poslednjih 10 godina ne dešava i ova domaća politička distopija kojoj nema ni smisla, ni mere, ni kraja, nikada dok sam živ ne bih shvatio sledeće istine.
Ljudi su mahom rulja. Razmišljaju kao rulja, delaju kao rulja, osećaju se, ne kao individue, nego kao rulja.
Ljudi su mahom naivni i povodljivi. Veruju u sve što im se kaže, što im se servira, boje se autoriteta i automatski mu se priklanjaju, čak i ako je isti poguban po njih.
Ljudi su mahom intelektualno površna, slabomisleća sorta. Lakše im je da prihvate dominantne trendove u društvu zdravo za gotovo, da kao papagaji ponavljaju tuđe reči, fraze sa medija, lako-svarljive floskule, nego da sami koriste sopstveni intelekt i moć rasuđivanja te shvate da je život slojevita, višedimenzionalna, a ne ravna, jednoobrazna pojava.
Ljudi su mahom bića navike. Lako se naviknu na moderno, novo, aktuelno, na ono što im se agresivno nameće. I skroz zaborave staro kako su godinama pre toga živeli. Pa onda zaborave i to novo i naviknu se na nešto još novije. I stalno delaju i istupaju iz navike koju im je nametnuo trend, nikako iz razložnosti sopstvenog suda koji bi sami mogli da donesu.
Ljudski moral je viseća kategorija. Ljudi su mahom bića čulnih zadovoljstava kojima rukovodi strah od smrti. Podiđi im čulnim komforom i zapreti im strahom od smrti i imaš i njihov obraz i njihov moral u šaci. Sloboda i duhovnost im ništa ne znače, pre biraju greh i život u zlatnom kavezu, samo ako im on garantuje komfor i lažni osećaj besmrtnosti.
Ljudi se dele na samo dve kategorije – kvalitetne i nekvalitetne i povlašćene i nepovlašćene. U kvalitetne spadaju svi oni natprosečno talentovani za nešto, pametni, mudri, sposobni, plemeniti, dobri, lepi, pošteni. U nekvalitetne glupi, ružni, zli, pokvareni, podli, netalentovani. Ovi drugi kroz istoriju celu mrze ove prve i stalno gledaju kako da im doakaju. Isto je sa onima sa nižih klasnih slojeva koji podozrivo gledaju na one rođene u višim klasama. Konačno, u vremenu iluzija, digitalnih mreža i komunikacija, fejk njuza, globalizma i novog svetskog poretka, nekvalitetni su zajebali kvalitetne i doskočili im svojim malverzacijama, lažima, prevarama i lažnim predstavljanjem. Zlo su predstavili kao dobro, laž kao istinu, heroje kao zlikovce, nastranost kao ljubav, ljubav kao patetiku, emociju kao zaostalu, uštogljenost kao civilizovanost, zdravlje kao bolest, distorziju kao harmoniju, a harmoniju kao dosadnu. Sve ostale podele među ljudima zapravo su samo prikrivene podele između ovih dvaju kategorija, a jedini motiv za razdor je ljubomora ovih koji ne mogu, ne umeju i nisu, na ove koji mogu, umeju i jesu.
Žao mi je što živim u ovom vremenu laži, obmane, obrnutih vrednosti i pseudo-istine. Ali mi je, eto, drago bar to što da nije ovog vremena, nikada ne bih spoznao pravu prirodu nas ljudi na planeti Zemlji. Dimitrije Vasiljević, džez pijanista
Dimitrije Vasiljević je prvi doktor džez pijanista u Srbiji. Nastupao je ,između ostalog, i u Karnegi holu u Njujorku, a njegov album “Slučajni nomad” bio je prdeložen za nominaciju za Gremi nagradu. Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu završio je za tri godine, a potom je nastavio školovanje na Berkliju u Americi. Trenutno živi i radi u Nju Orleansu, kao docent predaje na Xavier University of Louisiana, istovremeno nastupa širom Amerike i Evrope.
