Vrh Treska (1439 m) na Kopaoniku, dvozubac iznad Lukovske Banje, zbog svog izgleda i oblika s pravom se može nazvati “srpski Mitikas”. Dosta podseća na najviši vrh Olimpa.
Vrh koji svojim dominatnim oblikom veoma odudara od svoje okoline, stenoviti vrh, poput dvozupca, koji se poredi sa mitskim Olimpom i njegovim najvišim vrhom Mitikas, i koji se vidi sa mnogih mesta u Srbiji, zastarašujućeg izgleda, ali itekako dostupan – najlepši je vrh Kopaonika – vrh Treska (1439 m,) kod Lukovske Banje.
Planinarenje na Kopaoniku?
Prva pomisao su skijaške staze iznad naselja Kopaonik, koje planinari lako savladavaju, a zimi se na njima susreću sa skijašima i onima kojima je jedini cilj i poriv da „prošetaju“ skupocenu opremu i naočare, i da budu viđeni… Zato je zimsko planinarenje na Kopaoniku svojevrsni sukob istinskih ljubitelja prirode i istinskih sportista, sa jedne strane, i poriva potrošačkog društva, sa druge strane.
Ali, čim se malo zađe iza skijaškog kompleksa, otkriva se Kopaonik itekako atraktivan i privlačan planinarima, ljubiteljima prirode i onima koje interesuju istorija i kultura. Samo na par kilometara južno od Pančićevog vrha nalaze se vrh Nebeske stolice (1913 m) i istoimeno arheološko nalazište na 1800 m nadmorske visine. Ispod Pančićevog vrha i Nebeskih stolica nalazi se dolina Jelovarnik u kojoj se sakrio jedan od najvećih vodopada u Srbiji – Jelovarnik.
Još južnije, u ataru Lukovske Banje i sela Štava, dva šiljka stenovitog vrha Treska paraju nebo i planinari će kada vide ovaj prizor itekako poželeti da se na Tresku popnu, ma koliko to na prvi pogled delovalo nemoguće ili jako teško.
Uspon na Tresku počinje iz sela Štava, par kilometara zapadnije od Lukovske Banje, kod crkve Svetog Mine (prvobitno izgađena u 12.veku), na nadmorskoj visini od 700 m. Ovu crkvu obavezno vredi posetiti, jer je kroz sve ove vekove sačuvala svoju autentičnost. Sela na južnom delu Kopaonika, u srednjem veku naseljavali su Sasi, koji su kao stručnjaci za rudarstvo radili u kopaoničkim rudncima zlata, srebra, olova i cinka, za potrebe nemanjićke Srbije.
Do podnožja Treske odlazi se širokim šumskim putem, prolazi se mahala Željova i izlazi se na plato sa koga se odlično vide Pančićev vrh i vrhovi Pilatovica (1703 m) i Šatorice (1750 m) na obližnjem Kosovu.
Sa platoa na nadmorskoj visini od 1200 m prvi put se može ugledati dvozubac Treske i dalje se nastavlja šumskom stazom do podnožja Treske.
U samom podnožju Treske, uspon postaje znatno strmiji, vodi ka njenim stenama. Kada se dostignu prve stene, na samo 20-tak metara od vrha, naglo se skreće ka severu, i narednih stotionak metara ide se paralelno sa donjom ivicom stena, kako bi na mestu gde je najkraći put od šumske staze do stena, svako ko se penje na Tresku, ovde preprečio i izašao na prevoj između severnog zupca Treske i južnog zupca. Preporuka je popeti se prvo na južni zubac, pa na severeni, a onda se vratiti na prevoj, i lagano početi sa silaskom. Povratak u Štavu može se izvesti istom stazom.
Ukupna dužina opisane trase je 14 km, sa visinskom razlikom od oko 750 m u usponu i isto toliko pri silasku.
