Desetoro vlasnika vodenice “Kamenice” u Marinoj Kutini kod Gadžinog Hana, za koju se veruje da je izgrađena još u 17. veku, krenuli su ovog proleća da je obnavljaju jer joj je zub vremena ozbiljno zapretio.
Vlasnici su najpre uklonili staru trešnju koja je pala i polomila veliki deo krova, a sada prikupljanju materijal neophodan da postave novi krov i obnove dve prostorije koje su vodeničari nekada koristili da se ugreju i odmore.
Vlasnici, uglavnom meštani Marine Kutine, kazali su da ne mogu da dozvole da pred njihovim očima propadne vodenica izgrađena još u 17. veku i sa ponosom pokazuju požuteli dokument u kome piše da je “Kamenica” prvu dozvolu za korišćenje vode iz Kutinske reke dobila još 1878. godine, ali da je izgrađena 200 godina ranije.
Svetlana Marković, jedna od vlasnica, rekla je za agenciju Beta da bi vodenicu obnovili brzo kada bi se svi vlasnici angažovali, međutim, samo njih desetoro, od 90 vlasnika, sada je uključeno u radove.
“Ostali ne mogu ili neće iz najrazličitijih razloga. Neki su bolesni, neki žive daleko, a neki jednostavno neće, ali se vlasništa ne odriču”, rekla je Marković.
Prema njenim rečima, ranije, dok je vodenica mlela i imala manji broj vlasnika tako nije bilo. Svi vlasnici zajedno su brinuli o vodenici i zajedno mleli. Uprkos neslozi, dodala je Marković, njih desetak vlasnika rešeni su da “Kamenicu” koja je ime dobila po tome što je cela izgrađena od kamena, sačuvaju od propadanja.
“Želimo da sačuvamo vodenicu za naše potomke, ali i za putnike namernike i turiste. Ljudi prolaze i žele da svrate, da pokažu deci kako se nekad mlelo žito. Bilo bi lepo kada bismo uspeli da obnovimo čitav prostor pored reke, da služi za odmor i izlete”, istakla je Marković.
Slobodan Jovanović iz Marine Kutine, takođe jedan od vlasnika vodenice, kazao je za agenciju Beta da je to selo nekada imalo čak 12 vodenica i sve su radile do 80-tih godina prošlog veka. Kukuruz i pšenicu, dodao je Jovanović, u kutinske vodenice na mlevenje donosili su ne samo stanovnici sela sa području Gadžinog Hana već i stanovnici sela iz okoline Leskovca i Niša.
“Tada su se u ovim našim krajevima namnožile divlje svinje i ljudi su prestali da sade kukuruz. Nema nikakve svrhe da se sadi, jer ga divlje svinje pojedu pre berbe. Nema više ni ljudi kao ranije, sela su opustela, nema ko da se bavi poljoprivredom”, izjavio je Jovanović.
Osim “Kamenice” koja ima četiri vodenična kamena, dodao je on, radi povremeno i jedna manja sa jednim kamenom. U “Kamenici” sada ljudi uglavnom melju kukuruz za proju i kačamak.
“Kukuruzno brašno koje se dobija u vodenicama mnogo je ukusnije od onog koje se dobija mlevenjem u električnim mlinovima jer vodnični kamen samelje zrno i sačuva sve njegove hranljive sastojke”, istakao je Jovanović.
On je kazao da se njihova vodenica pročula na jugu Srbije i kao vodenica koja pomaže deci koja imaju probleme sa govorom, tako da ima i onih koji tu dolaze kako bi probali da pomognu svojoj deci tako što bi im pekli hleb od brašna samlevenog u “Kamenici”.
