Sudbina višnje sa nekoliko hiljada hektara zasada u topličkom kraju je još neizvesna. Obrano je tek deset odsto ukupnog zasada, a otkup je stao.
Iako su otkupljivači najavili početnu cenu od 50-70 dinara za kilogram prve, a 40 dinara za drugu klasu ovog voća, otkup još nije počeo.
Iako je delovalo da će suša prepoloviti rod i uticati na kvalitet, majske kiše su doprinele da ovogodišnji rod višnje u Toplici bude bolji nego prošle godine kada je ubrano oko 2.500 vagona ovog voća. Međutim, umesto da se raduju svojim rezultatima, višnjari su u velikom problemu zbog tišine koja vlada među otkupljivačima. Razlog obustavljanja otkupa je nepoznat, te je strah da bi mogli da ostanu bez ikakve zarade, više nego opravdan.
„Ukoliko se u naredna dva dana ne reši pitanje otkupa, višnju možemo da bacimo“, kažu višnjari iz topličke Male Plane.
Rok za berbu višanja je izuzetno kratak jer voće brzo prezreva i počinje da truli, pa ga je potrebno što pre obrati i predati u hladnjače. Međutim, Planjani svoju višnju nemaju kome, jer im se niko od otkupljivača još nije obratio.
„Najlakše je obrati, a šta posle? Berače treba platiti, a čime kad višnju niko neće da kupi? Ranije je cena bila problem, a danas i cena i otkupljivači“, kažu višnjari.
S druge strane hladnjačari
Višegodišnji problem otkupne cene koja ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje, mnoge višnjare je naterala da poseku stabla na svojim plantažama koje su godinama formirali.
„Sve je poskupelo i nafta, i hemijski preparati, đubrivo, berači… a gde je naš trud i rad. O tome niko ne vodi računa. Voćarska mafija vršlja i bogati se preko naših leđa, država nema rešenje, a seljak propada. Došli smo do ivice provalije“, ogorčeno kaže voćar iz topličke Male Plane, koji razmišlja da svojih skoro 50 hektara pod višnjom poseče.
Poslednjih nekoliko godina cena otkupa bila je oko 40 dinara za prvu klasu, a dešavalo se da tokom berbe bude i niža. Voćari se pribojavaju da bi tako moglo da bude i ove godine.
Na području opštine Merošina otkupljeno je 90 odsto ovogodišnjeg roda višnje, ali po ceni od 40 dinara za kilogram prve klase, što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.
