Odrastanje u siromaštvu nije uticalo na njegovu čvrstu odluku da krene putem nauke i inovacija, a trenutno u svom životu ništa ne bi menjao, kaže za Srbija Vesti dvadesttrogodišnji mladi naučnik-istraživač Stefan Unić iz Trstenika.
Stefan Unić je inovator iz Srbije, završio je Akademiju strukovnih studija Šumadije (odsek Trstenik) i stekao zvanje strukovnog inženjera mašinstva. Nakon nedelju dana od diplomiranja Stefan počinje da radi u „Trayal“ korporaciji u Kruševcu u Fabrici eksploziva i pirotehnike u sektoru razvoju fabrike na polju mašinskog i investicionog projekta.
Stefan Unić je u životu, kaže, prošao “kroz pakao” i borio se sa ozbiljnim porodičnim problemima u kojima je uvek izlazio kao pobednik.
“Bili smo jako siromašni kada sam bio mali, tada niko nije hteo da se druži sa mnom. Nisam imao drugare i prijatelje i bio sam jako tužan”.
„Kod mene inspiracija nikada ne prolazi, ona konstantno dolazi. Bilo je puno situacija kada mi se ništa nije radilo. Kada sam prolazio kroz ozbiljne porodične probleme. Oduvek sam maštao i sanjao samo mir“, kaže Unić.
Maksimalno je posvećen poslu i obavezama, a šira javnost je čula njegovo ime preko izuma „personalizovani orgonit“ – stefonit,” prvom projektu za koji je dobio svetske i domaće nagrade i priznanja, od laksave titule mladog inovatora – istraživača do Oktobarske nagrade.
Stefana život nije mazio. Kao dete bio je izložen porodičnoj drami oko razvoda rodtelja, sa 17 godina dobio je hipertenziju, a imao je i saobraćajnu nesreću. Odrastao je sa majkom dok mu je otac bio u ratu. Kako kaže, najviše u životu je zahvalan svojoj majci koja ga je naučila da bude dobar čovek.
“Ja sam strukovni inženjer mašinstva, a oduvek sam maštao i voleo da radim nešto u vezi mašinstva i želja mi se ostvarila. Zaposlio sam se samo nedelju dana od diplomiranja, mnogi su me pitali da li sam imao jaku vezu, ja kažem da jesam, a ta veza je bila indeks sa ocenom 10,00 i diploma državne škole. To je bila veza da krenem i počnem da radim u najvećem gigantu u Rasinskom okrugu”, kaže Unić.
Kaže da mu nije problem da priča o svom teškom životu i nemaštini, jer misli da time pomaže mladima koji su u istoj situaciji kao što je i sam bio. Poruka za njih bi bila:
“Možda će zvučati kliše, ali budite svoji. Budite jedinstveni. Bavite se naukom, nema nedostižnih ciljeva jer sam to i sam uspeo, uprkos porodičnim i svakodnevnim problemima”.
Sebe i za 10-15 godina vidi u Trsteniku, dodaje da trenutno nema posebne ambicije i želje, a od mašinstva može pristojno da se živi.
“Itekako se može lepo živeti, pa ljudi imperiju sagrade sebi od tog posla. Doduše, ja sam mlad inženjer i najveća satisfakcija je ulagati u sebe, jer dobri inženjeri, lekari, doktori nauka su nam uvek potrebni”, zaključio je Unić.
