Ministarka za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je prošle godine 212 inspektora za rad obavilo oko 64.000 inspekcijskih nadzora rada na crno, što je oko dva odsto, odnosno gotovo 1.500 nadzora, više nego 2020. godine.
Kisić Tepavčević je, na proširenoj sednici Koordinacionog tima za suzbijanje sive ekomije, navela da je u 2021. bilo utvrdjen 5.261 slučaj rada na crno, što je 12 odsto manje nego 2020. godine i 60 procenata manje nego 2019. godine, što, kako je ocenila, govori “o značajnom povećanju rada inspekcije i smanjenju rada na crno”.
Ocenila je da je smanjenje rada na crno rezultat bolje regulative i njene uspešnije primene.
“Značajno je doprinela i obaveza poslodavca da ugovor o radu koji je zaključen sa zaposlenim bude u prostoru gde zaposleni radi, a potom i obaveza poslodavca da prijavi zaposlenog za obavezno soijalno osiguranje pre njegovog stupanja na rad”, kazala je ministarka.
Dodala je i da je u poslednje četiri godine od 47.176 osoba, koje je inspekcija zatekla u radu na crno, tri četvrtine njih, ili više od 30.000, nakon inspekcijskog nadzora zasnovalo radni donos na neodradjeno vreme.
Kisić Tepavčević je naglasila da će inspekcija rada i dalje nastaviti suzbijanje sive ekonomije kroz kontrolu nelegalnih radnika i najavila da bi uskoro trebalo da dobije više od 40 inspektora za rad.
Ministarka privrede Srbije Andjelka Atanasković kao glavne rezultate tog ministarstva u borbi za suzbijaje sive ekonomije istakla je podršku ranim fazama razvoja poslovanja, kod početnika, žena i mladih, te kroz stručnu pomoć, kao i dostupnost informacija preduzetnicima na portalima i besplatnim obukama i mentoringa.
Kako je navela, Ministarstvo privrede već je raspisalo jevne pozive za programe finansijske podrške početnicima u poslovanju, ženama preduzetnicama i mladima za ovu godinu, a usvojen i program nefinansijske podrške.
“Program nefinansijska podrška namenjen je potencijalnim i postojećim mikro, malim i srednjim preduzećima kroz besplatne usluge u 17 akreditovanih regionalnih razvojnih agencija”, istakla je ministarka.
Kao značajnu podršku, naglasila je izradu vodiča na temu kako legalno započeti i voditi posao.
Atanacković je navela da funkcioniše i portal preduzetništvo.gov.rs na kome su dostupni svi programi podrške u Srbiji, sa dva podsajta – mali biznis informator i startap portal.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić ocenila je da je postignut napredak u suzbijanju sive ekonomije u velikom broju oblasti, ali je dodala da ima još dosta posla, kao i u reformama odredjenih propisa.
Ona je podsetila da je u prethodnom periodu uspostavljen sistem eInspektor, naglasivši da je od velikog značaja i uvodjenja novog instituta priznanja prekršaja.
Ukazala je i da je prošle godine na neodredjeno zaposleno 46 inspektora, a da je u toku konkurs za još 21 inspektora u njenom ministarstvu.
Najavila je da će se u daljoj borbi protiv sive ekonomije raditi na uskladjivanju propisa, naročito kod fiksne mandatne kazne pri priznavanju prekršaja.
Smatra i da će veći stepen digitalizacije značajno uticati na borbu protiv sive ekonomije.
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Marija Obradović navela je da se nastavlja s procesom digitalizacije inspekcijskog nadzora sa namerom da se u sistem eInspektor uključe i ostale inspekcije.
Dodala je da je planirano uspostavljanje potpuno automatizovog sistem sa korisnicima u okviru kontakt centra, nastavak podizanja kapaciteta inspekcija i rešavanja statusnih pitanja inspektora u okviru službeničkog sistema, kao i iniciranje zapošljavanje novih inspektora, te da se u saradnju sa sudovima radi na unapredjenju efikansnosti rada inspektora.
Ocenila je da je njeno ministarstvo do sada sprovelo značajne mere iz Plana suzbijanja sive ekonomije kroz kooridnaciju rada inspekcijskih službi i reformu inspekcijskog sistema, koji pordrazumeva digitalizaciju i stalni dijalog sa privredom, sudovima i drugim zainteresovanim stranama.
“Inspekcije su se našle pred izuzetnim izazovom tokom pandemije i uspele da obezbede primenu protivpandemijskih mera i očuvaju javno zdravlje, uz maksimalni stepen privredne aktivnosti”, kazala je Obradović.
Prema njenim rečima, rad inspekcija bio je veoma značajan od početka pandemije korona virusa.
“U oblasti protivpandemijskih mera obavljeno je 1,5 miliona, pre svega preventivnih nadzora”, kazala je ona i dodala da je privreda dobijala uputstva za protivpandemijske mere.
Obradović je istakla da je to važno, jer su inspekcije u prvoj fazi pandemije “uspele potpuno da spreče crno tržište medicinskom opremom i osnovnim životnim namirnicama”.
